.png)
Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate"
U našoj višegodišnjoj borbi za prava očeva često čujemo isti argument: „Nije kriva nikakva globalna agenda ili USAID, naši sudije su prosto nepismeni, a sistem je spor i primitivan.” Kao „dokaz” se navodi primer Rusije, gde očevi u gotovo 100% slučajeva gube starateljstvo, uz opasku da tamo „nema globalizma”.
Istina je, međutim, mnogo dublja i opasnija od običnog „nerada” institucija ili „lošeg čitanja zakona”.
Statistika koja ne laže: Jedan priručnik za ceo svet
Kako je moguće da u Srbiji, Rusiji, Americi i Britaniji — uprkos potpuno različitim političkim sistemima — statistika eliminacije očeva izgleda gotovo identično?
U Srbiji očevi dobijaju decu u oko 4% slučajeva.
U Rusiji se taj broj kreće između 2% i 5%.
Kada hiljade sudija širom sveta, koji se međusobno ne poznaju, donose identične presude na štetu očeva, to nije „slučajnost”. To je dokaz da svi oni postupaju po istom ideološkom nacrtu. Globalizam nije geografija, već set protokola UN i SZO koji su ugrađeni u temelje porodičnog prava još devedesetih godina. U Srbiji se taj sistem danas aktivno održava i „modernizuje” direktnim ubrizgavanjem od 882 miliona dolara USAID-ovog novca.
Zabluda o Strazburu: „Čekaonica za poraz”
Mnogi očevi, u očaju, spas traže u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Ali, to je samo „izduvni ventil” istog onog mehanizma koji vam je dete i oduzeo. Dok vi godinama čekate njihovu „preporuku”, vaše dete odrasta kao stranac. Strazbur vas pacifikuje dok vreme ne uradi svoje.
Budžetski otkup greha: Ko zapravo plaća „pravdu”?
Najveći cinizam celog sistema krije se u načinu na koji se te „odštete” isplaćuju.
Odštetu ne plaća sudija koji je doneo sramnu presudu iz svog „mukotrpno zarađenog novca”.
Odštetu plaćate VI, kroz budžet koji pune svi građani.
Sudija koji je obespravio i vas i vaše dete ne snosi nikakvu ličnu odgovornost. On ostaje zaštićen unutar sistema, dok država koristi zajednički novac da „otkupi” svoju grešku. To nije pravda – to je moralni hazard gde dželat ne snosi posledice, a žrtva finansira sopstvenu utešnu nagradu.
Borba protiv arhitekata, a ne izvođača
Zakon nije „greška” sudije — on je precizno dizajnirano oružje. Borba pokreta „Pravda za tate” nije borba da sudija „nauči da čita”, već borba za demontažu okupiranog pravosuđa. Mi se ne borimo protiv vetrenjača, već protiv arhitekata sistema koji su od dece napravili siročad pored živih očeva.
Pravda koja stigne u obliku bankovne uplate nakon decenije suđenja nije pravda, već licemerni pokušaj sistema da sakrije činjenicu da vam je ukrao najsvetije godine života.
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!