Decenija institucionalnog mraka: Od protesta u Novom Sadu do 200.000 otuđene dece

Prazna stolica na Trgu slobode u Novom Sadu sa natpisom Gde je tata, simbol otuđenja dece od očeva.

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate"

Prošlo je deset godina od velikog protestnog skupa očeva na Trgu slobode u Novom Sadu. Tog oktobra 2016. godine, pod zastavom grupa „Pravda za tate” i „Tata je roditelj”, glasno je ukazano na diskriminaciju, medijski mrak i sistemsko urušavanje roditeljskog prava. Danas, deceniju kasnije, podaci pokazuju da nismo samo tapkali u mestu – skliznuli smo u provaliju.

Statistika poraza: Brojke koje država ignoriše

Na protestu 2016. godine iznet je podatak da oko 100.000 dece iz razvedenih brakova u Srbiji ne održava lične odnose sa svojim očevima. Danas je ta brojka zastrašujuća – preko 200.000 dece u Srbiji nema zakonom zagarantovane lične odnose sa drugim roditeljem.

• Svako drugo dete u Srbiji je otuđeno ili u dubokom procesu otuđenja, najčešće od oca.

• Svako četvrto dete je u potpunosti otuđeno, što znači da je roditelj sa kojim dete ne živi trajno i nasilno izbrisan iz njegovog života.

Dok se u sudnicama i centrima za socijalni rad i dalje barata procentima gde se u preko 95% slučajeva deca poveravaju majkama, suština problema leži u potpunom odsustvu zaštite prava deteta na oba roditelja.

Lanac saučesništva: Ko sve ćuti dok se deca otuđuju?

Otuđenje deteta nije "privatna stvar" dva bivša supružnika. To je proces koji se dešava uz aktivnu asistenciju ili svesno nečinjenje čitavog državnog aparata. Terminologija poput „viđanja” ili „kontakta” ne postoji u zakonu – postoje samo lični odnosi, a njihovo sprečavanje je oblik nasilja nad detetom.

1. Sudovi i Tužilaštva: Hitnost postupka postoji samo na papiru. Sporost sudova direktno hrani proces otuđenja. Odbacivanje krivičnih prijava za neizvršavanje sudskih odluka o održavanju ličnih odnosa legalizuje bezakonje.

2. Centri za socijalni rad: Umesto da budu brana otuđenju, centri često svojim pristrasnim izveštajima i inertnošću postaju saučesnici u brisanju očeva iz života dece.

3. Policija: Pasivni posmatrači koji se povlače pred manipulacijom i opstrukcijom, ostavljajući izvršne sudske presude da budu mrtvo slovo na papiru.

4. Škole i vrtići: Obrazovne ustanove koje znaju da deca godinama nemaju lične odnose sa očevima, ali biraju da ćute. Neprijavljivanje ovakvog stanja nadležnim institucijama čini prosvetne radnike nemim svedocima emocionalnog zlostavljanja dece.

Poruka sistema: Alimentacija je obavezna, roditeljstvo je fakultativno

Država Srbija je pokazala da ume da bude efikasna kada treba naplatiti izdržavanje, ali potpuno nemoćna kada treba osigurati da dete ima oca. Detetova potreba za ocem svedena je na ekonomsku kategoriju, dok se emocionalna veza i pravo na lične odnose tretiraju kao neobavezni dodatak koji zavisi od volje roditelja kod koga je dete.

Borba se nastavlja

Transparenti sa novosadskog protesta: "Stop razvođenju dece od očeva" i "Sprečavanje ličnih odnosa = nasilje u porodici", danas su aktuelniji nego ikada. Mi ne tražimo privilegije, tražimo doslednu primenu zakona.

Tražimo da se prestane sa terminološkim manipulacijama i da se prizna surova istina: država koja dopušta da 200.000 dece izgubi jednog roditelja vrši sistemsko nasilje nad sopstvenom budućnošću.

Pravda za tate – jer dete ima pravo na oba roditelja!