„РАЗЛИЧИТЕ БИХЕВИОРАЛНЕ ОПЦИЈЕ”

Хедер Трекслер Ремоф (Heather Trexler Remoff) је америчка антрополошкиња специјализована за удварање. Томе је посветила књигу „Сексуални избор – женина одлука” („Sexual Choice – A Women’s Decision”). Поднаслов је речит: „Како и зашто жене бирају мушкарце као сексуалне партнере” („Why and How Women Chose The Men They Do As Sexual Partners”). Књигу преводим, јер мислим да је значајна за нас данас у Србији у којој имамо кризу веза и бракова. Мислим да ће добра реклама за књигу бити та ако цитирам последњи пасус:

„Сматрам да у људској врсти постоје различите бихевиоралне опције, али не и неограничене бихевиоралне опције. Питање распона до којег је људско понашање под утицајем људске биологије захтеваће много истраживања пре него што се задовољавајуће одговори. Мој циљ овде је био да истакнем да претпоставке које заузимамо о овом веома важном питању нису тривијалне у смислу њиховог утицаја на људску срећу. На овом ступњу прикупљених података, најбоље што можемо да учинимо је да приступимо обазриво, пажљиво слушајући наше унутрашње процесе и изјаве научника и друштвених планера” („I see the human species as one in which there are a variety of behavioral options but not as one in which there are unlimited behavioral options. The question of the extent to which behavior is influenced by human biology will require much research before it can be satisfactorily answered. My goal here has been to point out that the assumptions we make about this all-important question are not trivial in terms of their impact on human happiness. At this stage of data-gathering, the best we can do is proceed with caution, listening as carefully to our own inner workings as we do to the pronouncements of the scientists and social planners”, стр. 206).

Tврдити да постоје „различите бихевиоралне опције” значи бити у контакту с реалношћу. Сви смо ми под утицајем културних чинилаца које утичу на наше понашање. То тврдити значи и познавати културну антроплогију – науку која те културне чиниоце проучава и наглашава.

Али ауторка не упада у екстрем, па спремно додаје да не постоје „неограничне бихевиоране опције”. Она познаје биологију и генетику. За разлику од ње, феминисткиње је не познају, нити желе да познају. Оне свесно поричу важност билошких и гентских чинилаца. Опседнуте су идејом екстремног културног детерминизма, доктрине по којој су сва наша понашања плод искључиво социјализације. Да би ту идеју истакле, оне су термин „род” испразниле од билошких компоненети, а термин „пол” од билошке. То није ни језички ни научно оправдано. Темини „пол” и „род” су у овом контекску синониму: ознавају мушкарце и жене са свим њиховим компонентама: и билошким и социјалним. Стога је њихово инситирање на термину „род”, као тобоже оном који указује само на социјане чиниоце, и језички и научно погрешно.

Не постоје ни научне ни лингвистичке основе за фаминскило одвајање „пола” и „рода”. У стандардном српском језику обе речи – „род” и „пол” – подразумевају и биолошке и културне компоненте. Феминистичко свођење речи „род” на културне чиниоце, а речи „пола” на биолошке, и њихово строго одвајање нема оправдања ни у лингвистици ни у биологији. Обична идеолошка свињарија.

Али она је данас свепристуна. У средњошколском уџбенику „Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу” (Покрајински секретаријат за спорт и омладину Аутономне покрајине Војводине, Нови Сад, 2015) инсистира се на тој подели. Ту постоји поглавље: „Појмови ПОЛ и РОД се разликују” (стр. 90). Ту стоји: „РОД (GENDER) подразумева како се особа осећа и понаша (маскулино и феминино) и како је прихватају у друштву. Ово је условљено социо-културолошки” (ст. 90). Неће бити да се ми осећамо и понашамо само како смо условљени „социо-културолошки”. Ми смо и биолошка бића, па се великим делом осећамо и понашамо у складу са нашом биолошком диктатом. Наша средњошколска омладина учи феминистичке баљезгарије, а не науку.

Затим „уџбеник” дефинише пол. „ПОЛ (SEX) је биолошки појам” (стр. 90). Нова брљотина. Појам „пол” у стандардном српском језику не искључује културне компонете личности. Биолошке и културне компоненте не могу се одвајати. Мушкарци и жене су и биолошка и културна бића. Феминистички терминолошки редукционизам и сепаратизам је баљезгање.

Књига Хедер Трексел Ремоф нам је потребна као хлеб насушни, како бисмо се из ненаучног, феминистичког културног детеминизма вратили научној објективности и смислено размислили о нама као сложених људских бића.

Владислав Ђорђевић