Маскулистички одговор на радикални феминизам ЖЕНСКИ АНАЦИОНАЛНИ ФРОНТ
На последњим парламентарним изборима 16. марта 2014. цензус нису прешле националне странке (ДСС, Двери, СРС). Разлози пораза националних снага су многобројни, али је главни тај што су му жене окренуле леђа. Жене у Србиjи као и у већини других држава чине већину у бирачком телу, па су самим тим заправо кључни чинилац у политици. Оне бројношћу својих гласова могу да доведу на власт кога хоће и да смене кога хоће. На ту карту су играле анационалне снаге. Уложиле су много енергије да жене одвоје од српске националне идеје. У томе су знатно успеле.
Жене избегавају да буду чланице српских родољубивих странака. Мало их има активних у националним странкама и организацијама, али се зато гурају у странке и организације еврофилске и натофилске оријентације.
Међу НАТО лобистима има много жена. Једна од институција која лобира да Србија уђе у НАТО је Центар за политику и евроатлантско партнерство. На његовом челу је једна жена (Снежана Кресоја). Друга НАТО лобистичка организација је Центар за евроатлантске студије. На њеном челу је такође једна жена (Јелена Милић). Наравно, међу НАТО лобистима има и много мушкараца. То и не чуди имајући у виду да су војна питања традиционална мушка преокупација. Чудно је само то што су наше жене одједном постале толико загрејане за војна питања. Још је чудније то што оне сада радо стају на страну противника Србије. Србија пропада јер су жене стале на страну њених агресора.
Међу ЕУ лобистима истакнуто место такође припада женама. Актуелна министарка задужена за ЕУ интеграције је жена (Јадранка Јоксимовић).
На челу многобројних еврофилских и натофилских невладиних организација такође су жене: Београдског фонда за политичку изузетност (Соња Лихт), Фонда за хуманитарно право (раније Наташа Кандић, сада Сандра Орловић), Хелсиншког одбора за људска права (Соња Бисерко) и Центра за културну деконтаминацију (Борка Павићевић). Председница анационалног Комитета правника за људска права такође је била једна жена (Биљана Ковачевић-Вучo).
Председница анационалног Грађанског савеза Србија такође је била једна жена (Весна Пешић). Анационални Отпор је такође привлачио жене (Србијанка Турајлић).
И друге еврофилске организације привлаче многе жене. У Центру за европску политику и вредности сада је активна Јелена Триван, бивша фунционерка еврофилске Демократске странке. Анационалну фракцију у Демократској странци Србије дуго је предводила његова потпредседница Светлана Стојановић.
Жене не само да су активне у еврофилским странкама, него имају и склоност да гласају за њих.
Женски анационални фронт се огледа и у русофобији. У парламенту Савета Европе априла 2014. две посланице Србије гласале су за санкције против руске дипломатије (Наташа Вучковић и Весна Марјановић, обе уз ДС).
Жене анационалне оријентације многобројне су и у другим професијама. У новинарству је много жена анационалне оријентације (Оливера Ковачевић, Оља Бећковић, Светлана Лукић). И међу уметницама много је такве оријентације (Биљана Србљановић, Јелена Карлеуша, Мирјана Карановић). Уопште узев, на анационалној културној сцени Србије истакнуту улогу играју жене. Зашто анационалне идеје толико привлаче жене?
Жене лако приањају уз анационалне идеје из много разлога. Један од њих је вероватно тај што им се чини да им западне вредности доносе сексуално ослобођење. Оне често националну идеју повезују са патријархалним стегама, па се поводе често подсвесно за идеологијом феминизма. Други разлог је можда тај што су потпале под идеологију конзумеризма уживања у лагодном животу. Драже су им мајице, сукњице, ташнице и ципелице са западним етикетама од Светог Саве и Његоша. Дакле, феминизам и конзумеризам су идеологије које су одвојиле наше жене од националне идеје.
На срећу, има изузетака. Постоје жене националне оријентације. Недавно (12. октобра 2014) на чело ДСС-а дошла је једна жена (Санда Рашковић Ивић). Проминентну улогу у Заветницима има једна млада девојка (Милица Ђурђевић). Оне дају добар пример другим женама и девојкама.
Србија пропада јер су жене које су некада верно служиле српској националној идеји тој идеји у великом броју окренуле леђа. Као модерне Феме драже им је све туђе. Окређу се за страним модним и идеолошких узорима, остављајући своје очеве, мужеве, браћу и синове на националном фронту саме. Оне радије гласају за анационалне странке него за националне, и радије се активирају у анационалном странкама и организацијама, него у националним. Српска национална идеја пропада највише због женског непатриотског окретања идеологијама феминизма и конзумеризма.
Владислав Ђорђевић
Жене избегавају да буду чланице српских родољубивих странака. Мало их има активних у националним странкама и организацијама, али се зато гурају у странке и организације еврофилске и натофилске оријентације.
Међу НАТО лобистима има много жена. Једна од институција која лобира да Србија уђе у НАТО је Центар за политику и евроатлантско партнерство. На његовом челу је једна жена (Снежана Кресоја). Друга НАТО лобистичка организација је Центар за евроатлантске студије. На њеном челу је такође једна жена (Јелена Милић). Наравно, међу НАТО лобистима има и много мушкараца. То и не чуди имајући у виду да су војна питања традиционална мушка преокупација. Чудно је само то што су наше жене одједном постале толико загрејане за војна питања. Још је чудније то што оне сада радо стају на страну противника Србије. Србија пропада јер су жене стале на страну њених агресора.
Међу ЕУ лобистима истакнуто место такође припада женама. Актуелна министарка задужена за ЕУ интеграције је жена (Јадранка Јоксимовић).
На челу многобројних еврофилских и натофилских невладиних организација такође су жене: Београдског фонда за политичку изузетност (Соња Лихт), Фонда за хуманитарно право (раније Наташа Кандић, сада Сандра Орловић), Хелсиншког одбора за људска права (Соња Бисерко) и Центра за културну деконтаминацију (Борка Павићевић). Председница анационалног Комитета правника за људска права такође је била једна жена (Биљана Ковачевић-Вучo).
Председница анационалног Грађанског савеза Србија такође је била једна жена (Весна Пешић). Анационални Отпор је такође привлачио жене (Србијанка Турајлић).
И друге еврофилске организације привлаче многе жене. У Центру за европску политику и вредности сада је активна Јелена Триван, бивша фунционерка еврофилске Демократске странке. Анационалну фракцију у Демократској странци Србије дуго је предводила његова потпредседница Светлана Стојановић.
Жене не само да су активне у еврофилским странкама, него имају и склоност да гласају за њих.
Женски анационални фронт се огледа и у русофобији. У парламенту Савета Европе априла 2014. две посланице Србије гласале су за санкције против руске дипломатије (Наташа Вучковић и Весна Марјановић, обе уз ДС).
Жене анационалне оријентације многобројне су и у другим професијама. У новинарству је много жена анационалне оријентације (Оливера Ковачевић, Оља Бећковић, Светлана Лукић). И међу уметницама много је такве оријентације (Биљана Србљановић, Јелена Карлеуша, Мирјана Карановић). Уопште узев, на анационалној културној сцени Србије истакнуту улогу играју жене. Зашто анационалне идеје толико привлаче жене?
Жене лако приањају уз анационалне идеје из много разлога. Један од њих је вероватно тај што им се чини да им западне вредности доносе сексуално ослобођење. Оне често националну идеју повезују са патријархалним стегама, па се поводе често подсвесно за идеологијом феминизма. Други разлог је можда тај што су потпале под идеологију конзумеризма уживања у лагодном животу. Драже су им мајице, сукњице, ташнице и ципелице са западним етикетама од Светог Саве и Његоша. Дакле, феминизам и конзумеризам су идеологије које су одвојиле наше жене од националне идеје.
На срећу, има изузетака. Постоје жене националне оријентације. Недавно (12. октобра 2014) на чело ДСС-а дошла је једна жена (Санда Рашковић Ивић). Проминентну улогу у Заветницима има једна млада девојка (Милица Ђурђевић). Оне дају добар пример другим женама и девојкама.
Србија пропада јер су жене које су некада верно служиле српској националној идеји тој идеји у великом броју окренуле леђа. Као модерне Феме драже им је све туђе. Окређу се за страним модним и идеолошких узорима, остављајући своје очеве, мужеве, браћу и синове на националном фронту саме. Оне радије гласају за анационалне странке него за националне, и радије се активирају у анационалном странкама и организацијама, него у националним. Српска национална идеја пропада највише због женског непатриотског окретања идеологијама феминизма и конзумеризма.
Владислав Ђорђевић
Коментари
Постави коментар