Voždovčanin Mile Boca, uprkos tome što ima titulu magistra istorije umetnosti, već 16 godina neuspešno pokušava da nađe posao. Od rođenja boluje od teške bolesti, cerebralne paralize, ali to ovog hrabrog čoveka nije sprečilo da završi Filozofski fakultet, odsek Istorija umetnosti 1998, dok je magistarsko zvanje stekao deset godina kasnije.
Boca je i danas stajao ispred Vlade Republike Srbije, gde mu je pružena podrška GG "PRAVDA ZA TATE"- i tata je roditelj.
Iako je obišao i kontaktirao apsolutno sve institucije gde bi eventualno mogao da nađe zaposlenje, nije uspeo u tome. Smatra da je njegova bolest glavni uzrok tome, kao i da ne postoji institucija kojoj se tokom prethodnih godina nije obraćao za pomoć.
Međutim, od svih je stizao isti odgovor - nema slobodnog radnog mesta.
- Pripadam onoj kategoriji ljudi koje obično nazivaju "osobama s posebnim potrebama" i ponekad mi se čini da je, možda, i to bio razlog što nisam mogao da nađem posao u struci ili bar posao koji bi donekle odgovarao stepenu mog obrazovanja. Kao magistar istorije umetnosti mogao bih da radim u biblioteci, arhivima, institutima, muzejima i institucijama slicnog tipa u kojima bih svojim kvalifikacijama mogao pronaći stalno zaposlenje. Međutim, za mene nema radnog mesta - kaže Mile.
Kao majstor istorije umetnosti, mogao sam to učiniti u bibliotekama, arhivima, institutima, muzejima ... ja ne znam kome da se obratim, jer mislim da ne postoji institucija koja u prethodnim godinama nije platio za pomoć, u rasponu od kulture, preko pokrovitelja građana, različitim ministarstvima. Ali većina njih je dobila isti odgovor - da nemaju slobodne pozicije i moraju kontaktirati Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Međutim, tu mi je rečeno da oni imaju samo ulogu posrednika i da oni ne mogu uticati na bilo koju instituciju kada je u pitanju zapošljavanje - "Hello!", Počinje svoju priču Boca za, dodajući da traže posao u razne adrese poslao oko 380 e-poruka sa zahtevima i zahtevima.
Svoj spas sam video u zakonu donetom 2009. godine, pod kojima su poslodavci u obavezi da do 24 radnika zaposli jednu osobu sa invaliditetom, ili jedan od sledećih na 50.
Ovo pravo je nemoguće ostvariti jer državni osobe sa invaliditetom plaćaju samo doprinose i penziono osiguranje, a plate će morati da izdvoji od strane poslodavca. Isto tako, sve državne institucije su se ogradili i na taj način će da plati novac u budžetu koji se koriste za otvaranje novih radionica u kojoj za zapošljavanje osoba sa invaliditetom - kaže Boka, dodajući da u poslednje vreme, kako bi se izbegli obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom u javnom sektoru, često koristi kao izgovor saglasnost Srbije i MMF-a da smanji broj radnika u javnom sektoru.
Međutim, ovaj sporazum je postignut početkom 2012. godine, a stanje usvajanja zapošljavanju osoba sa invaliditetom stope od tada je imao dovoljno prostora za njihovo zapošljavanje.
Javljao sam se u Nacionalnoj biblioteci Srbije 2005. i 2006. godine, ali se nakon toga nisam zaposlio. Danas dobijam samo 6.000 dinara za ime nege i pomoći nekog drugog.
Ovim putem pozivamo sve kompanije koje su u mogućnosti da pomognu Boci, da to i učine.
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!