Небојша Јован Живковић: СВИ СВЕ ЗНАЈУ И НЕЋЕ ПРОМЕНУ
ОТУЂЕЊЕ ДЕТЕТА ОД ОЦА
Текст: Унив. Проф. Небојша Јован Живковић, отац шесторо деце. Од тога: самохрани отац двоје, отуђени отац од двоје, и "посетилац" код двоје...., композитор и концертни уметник.
Ко није отуђење детета лично доживео, тај не може да замисли како је то заправо. Такав сам и лично био, незаинтересован и без представе о том раку целокупног западног света. Нити сам познавао тему, нити ме је интересовала, нити сам био свестан да око мене у целом мисандријском правном и социјалном систему хиљаде и хиљаде очева ходају као отуђени зомбији и служе само као мета за гађање балегом и као банкомат који пљује паре. Ти очеви своју децу не виде, или, и када их виде, њихова деца се понашају према њима као странци који их мрзе. Тате често не зову тата, већ по имену, док друге моменталне швалере или нове мужеве мајки, зову намерно "тата"... Након вишегодишњег бављења тематиком и болног личног искуства, поуздано тврдим: планско и намерно отуђење зеједничког детета је плод злих и бескрупулозних "мајки" након развода и масовна је појава која је подржавана и толерисана од стране центара за социјални рад и судства. Некад из зле намере, некад из глупости, али углавном по невероватним аутоматским процесима и сценаријима у које се УПАДА ОДМАХ након растанка и у процесу развода. Узроци тих и таквих сценарија и процеса такође су препознати, многобројне студије постоје које потврђују да управо ЦСР и предуги и пристрасни судски процеси праве и хране конфликт током процеса, али то би овде сада пробило оквире овог кратког текста.
ЗБОГ ТИХ и ТАКВИХ ПРОЦЕСА, чак и у почетку мирни разводи, постају конфликтни, јер мајка зна, види на примерима око себе, и информисана је од адвоката и центра за социјални рад, да може да ради свакакво зло и остане потпуно некажњена. Овај текст се базира на евидентној и доживљеној пракси и зато не користи изразе "отуђујући родитељ" (alienating parent) и "отуђени родитељ" (targeted parent) већ користи изразе који одговарају "стању на терену" отуђујући родитељ је мајка, а жртва је отац. (у 95-98% случајева)
Каква зла су то која настају?
1. По разиласку, аутоматски остаје дете код мајке, у кући где је живело, и очекује се да отац изађе, а она "мајка", преузима улогу одлучиоца "шта може а шта не" - нико је у томе не спречава нити се то тематизује. ТО је почетак кобне консталације, која креће у зло. Коначно је 2она" газда па се успут свети за све и свашта од претходних година, укључујући и то да је остављена... Нормални старатељ и отац одједном је "обесправљен" и почиње мајчино иживљавање. Прво су то ситнице, (такође типичне и добро познате) а касније и озбиљније ствари. Конфликт рапидно расте и погоршава се. У ТОЈ ПРЕСУДНОЈ фази, ни суд ни ЦСР не делују и буквално пуштају да им се то пред очима дешава.
2. Од секунде када отац каже да жели да се разиђе, (или мајка оцу), очекује се да ОН све напусти и "за добро деце" ОН оде у подстанарску собу, у викендицу, под мост, а као хвала за то, добије често забрану приласка својој кући или деци или многобројне рестрикције до јуче нормалног виђања сопствене деце.
3. Отац постаје посетилац. Систем и ЦСР по правилу одмах сређују "посете" тако их и зову, и од до јуче нормалног родитеља, отац спада на ниво посетиоца и то у строго одређеним временима.
Ако зажели да дан или сат више види своје дете, закасни на "враћање" и слично, тужба иде за "ометање живота детета". Рођено дете одједном сада има наводно "стрес" кад отац дође у вртић да га подигне одпрати до куће, или да га подигне са тренинга и одпрати кући и слично... Све то одједном више не сме. То такође треба променити. Систем дакле одмах ставља оца у најнељудскију позицију, и управо те "регулације" су нонстоп повод за десетине узајамних тужби. Неки дан сам након 4 сата и 300 километара вожње у једном правцу стигао 30 минута РАНИЈЕ по децу, него уобичајено. На моју радосну најаву речено ми је да дођем "тачно у 17ч, ни минуту раније". Паркиран испред дома моје деце, они унутра ја напољу, и не смем да их видим већ "чекам 17ч" То су ситуације и преписивања које су нормалним људима незамисливи. Такве ситуације хране конфликт.
4. ОТАЦ мора одједном пред тзв. стручњацима да доказује да јесте био отац, да је био са дететом, и уопште ОН, отац, је једини који увек нешто мора да доказује. Да није за нешто оптужен и крив, или да нешто јесте, или није радио...
Још горе, отац је крив док не докаже супротно, углавном код лажног оптуживања од стране мајки за "сексуално злостављање" или "насиље"... То је "класика", и масовна појава. Тако мајке оца најбрже, тј. ОДМАХ, одвоје од детета. Адвокати им саветују да "мало додају" и уче их какве реченице да изговарају да не би имале после последица, кад се докаже да ништа од оптужби није истина. ("Мислим", "чини ми се", "верујем да...", "осетила сам се угрожено".... уместо категоричких тврдњи типа "Била сам угрожена" или "Он је то урадио" јер се за такве лажи после може одговарати)
Права епидемија је лажних оптужби, које и када су раскринкане као лажне, за мајку немају последица.... Она је само мислила, чинило јој се, веровала је да малтретира дете, није РЕКЛА да СТВАРНО ТО РАДИ...
Зато те мајке лажу, и лажу, и лажу...
5. Отац је крив, док не докаже да је невин. ЗА СВЕ. За шта год га "мајка" и бивша оптужи, не важи право да је невин док ОНА не докаже да је крив, ВЕЋ обрнуто. Зато екс жене масовно лажно оптужују очеве за све и свашта, јер онда ови јадници доказују да НИСУ то или оно радили или јесу радили... Најгоре је што центри и "судкиња" (у 99% судије су жене) о свакој па и најлуђој небулози, дискутују, праве рочишта, одуговлаче месецима процесе... Просто, у целом систему се изгубио ЗДРАВ РАЗУМ и очита евидентност. Ако је оптужба да су очеви нпр. "насилници" или " секс перверзњаци" за то време, док се бране и доказују невиност, НЕМАЈУ приступ деци, јер су Боже мој, "опасни"... или имају јако ограничен приступ, или под "присмортом стручњакиња" у центрима за социјални рад. То траје и по неколико месеци или година а "мајке" активно киње оца пред дететом и оптужују га за све. Углавном, док се и најапсурднија оптужба мајке према оцу са "стручњацима" кобојаги расправи, - утом се и дете се отуђи, често почне да се плаши оца или да га мрзи. То је једна велика несрећа, Однос оца и детета се може видети у 30 минута: спојите их и видите како функционишу. Али не... месецима идете код "стучњакиња" на анализе, вештачења и цела бракоразводна индустрија се храни, опстаје, млати паре, и последње на шта мисле је НАСТАВАК НОРМАЛНОГ ОДНОСА ДЕТЕ-ОТАЦ.
6. Мучни и дуготрајни судски процеси продубљују конфликт и погоршавају ситуацију и родитеља и деце. Породични спорови су најмучнија најодвратнија могућа варијанта свих процеса. Пре свега изузетно је лоше:
- о свакој, ма како бесмисленој "оптужби" од стране мајке се месецима и силним рочиштима расправља
- мајке свесно подносе жалбе и тужбе за које знају да су бесмислене и да их неће добити, само да би продужиле агонију оца и за то време отуђиле дете
- ствари и односе које би сваки човек са мало здравог разума одмах могао да види, рецимо однос оца и детета, уместо да се у једној посети социјалне раднице погледа, види, доживи и да се погледа пређашњи живот оца и деце (видео снимци, фото албуми, рођендани, славља, одмори и сл.) укључују се "стручњакиње" (део бракоразводне индустрије) које онда "вештаче" на 50 страница о квалификацијама ОЦА да буде ОТАЦ..
Познати су и у штампи описани случајеви где "стручњакиње" при судовима по систему "копирај па убаци" своја вештачења од једног оца, једноставно са промењеним именом примене на другог, да не пишу превише... То све је продукт мисандријског законодавства, изопачености система и ти и такви судски процеси доприносе заправо отуђењу детета од оца. И опет, нико ништа неће да уради, а господо сви све знају.....
7. Судске ПРЕСУДЕ важе само за очеве, а исте не важе за "мајке" Последице оглушивања на њих су различите за оца и "мајке". Ако отац не плати алименту или оде недоговорено по сопствено дете, или га врати касније сат један "са посете", - он бива кажњен, и то све до затварања. Ако "мајка" не преда дете петком по судској одлуци, побегне у град или "шетњу" кад отац дође по дете, или оца пошаље са врата у мајчину и каже "јеби се и ти и пресуда", то у 99% случајева остаје БЕЗ ИКАКВИХ последица. Мајке то знају, СВИ СВЕ ЗНАЈУ.
Стотине хиљада мајки по Европи и код нас то раде и апсолутно НИШТА се не дешава. Полиција, судство и центри, сви слежу "немоћно" раменима. Постоји један ОГРОМАН проблем, да су "мајке" по некој митологији "недодирљива супер бића" и подсвесно се то "страхопштовање" према тим узвишеним хероинама, огледава у односу извршне силе према њима. Мајке, које су можда некада у историји стварно и биле митске хероине, данас сигурно то више нису, поготово те отуђитељке. Дакле такав митски ПРИСТУП се примењује према данашњој просечној безобзирној профукњачи која са ајфоном снима тик-ток клипове док отуђује децу и уништава сопствено дете. Мржња такве "мајке" и жене према бившем мужу и жеља да му напакости, знатно је већа од њене љубави и бриге за дете.
Ово све горе сам доживео и лично, а део тога доживљавам сада и по други пут. У две европске земље, са две потпуно различите жене као и особе, за које сам веровао (а и данас верујем) да не могу бити тако зле. А ипак су радиле и раде. И ипак се догађаја. И на крају, иза сваке отуђитељке стоји поред накарадног система и најмање по један члан фамилије који то подржава...
ЗАШТО И КАКО ЈЕ ТО МОГУЋЕ?
МОЈ СКРОМНИ ЗАКЉУЧАК:
СИСТЕМ БРАКОРАЗВОДНЕ ИНДУСТРИЈЕ, АДВОКАТА, ПСИХОЛОГА, ЦЕНТАРА И СУДОВА ЈЕ ТАКО НАПРАВЉЕН.
И ДОК СЕ ТО НЕ ПРОМЕНИ СА ХИТНИМ УРГЕНТНИМ МЕРАМА И РАДИКАЛНИМ ПРОМЕНАМА, ТАКО ЋЕ БИТИ И ТАКО ОСТАТИ. Али, тај проблем увек интересује, као и све остало на свету, само оне које то и ЗАДЕСИ.
Убеђен сам да неке антипородичне групе (размислите сами, ко мрзи традиционалне породице, мушкарца, жену и децу) које под разним изговорима "напредак, равноправност, модернизација" или било чега, свесно праве и направише законе и системе који овако делују као што делују. Циљ тих група јесте, да се породица уништи, деградира и мушкарци очеви, - дакле хетеросексуални мушкарци - по свим нивоима униште. Емотивно, економски, душевно, финансијски,...
Деца из породица без присутности очева имају доказано вишеструке пометње у животу после. Многобројне студије писане су о томе, ко се темом бави, та ствар није спорна. Деца без очева много чешће постају криминалци, алкохолочари и ДОКАЗАНО су социјално проблематични. Нпр. сва пуцања у САД (оно кад клинац узме пушку па по школи и улици мало запуца), све те особе су расле без оца. То се зна и није спорно. А још хиљаде других ствари које су штетне за децу и друштво у целини... Али неком паше да се породица уништи.
С В И С В Е З Н А Ј У И Н Е Ћ Е П Р О М Е НУ
Коментари
Постави коментар