Све више девојака се жали да мушкарци избегавају везе, брак и децу. То је тачно, али та одлука је рационална. Јер који ће мушкарац да име везу, брак и децу када жена може сваког тренутка да га оптужи за „насиље у породици” и смести у затвор. Све то може само на основу свог субјективног осећања страха, тј. пуког ћеифа. Осим тога, жена може мушкарцу да одузме децу и то трајно такоће из чистог хира. Од Нове године моћи ће да га избаци из стана или куће чији је она власник и то захваљујући донацији државе која спроводи чисте сексистичке мере према мушкарцима.
Жао ми је неудате цуре. Али за то што сте саме криви су роднофеминистички закони и роднофеминистичка пропаганда која је нас мушкарце претворила у крпе за брисње пода са којим ви можете да радите шта хоћете. Избегавање веза, брака и деце је логична последица тога. Ако желите нормалне мушкарце, онда се успротивите тим мерама за уништавање мушкараца.
ovo je satanisticki plan unistavanja Srbije
ОдговориИзбришиКада систем постане непријатељ човека
ИзбришиВаш коментар, иако оштар, погађа u суштину осећаја који многи имају: да ово што се дешава са породичним законом није „случајна грешка”, већ намерно деструктивни процес. Називати га „сатанистичким” значи препознати у њему потпуну инверзију морала и логике.
Ево зашто се стиче утисак да је у питању план за уништење:
1. Ударац у корен опстанка
Свако друштво почива на савезу мушкарца и жене ради стварања новог живота. Ако систем тај савез претвори у „минско поље” где је мушкарац унапред осумњичен, а жена подстицана на конфликт, резултат је демографски слом. Друштво које не ствара породице, већ их разграђује, само себе осуђује на нестанак.
2. Држава као „лажни бог”
Оно што Ви називате „планом” види се у покушају државе да заузме место оца. Кроз Центре за социјални рад и идеолошки обојене законе, држава себи даје право да одлучује ко је „добар” родитељ на основу бирократских формулара, потпуно игноришући крвну везу, традицију и здрав разум. То је покушај потпуне контроле над приватним животом грађана.
3. Институционализација неправде
Када лаж постане истина (као у случајевима лажних пријава), а заштита деце се сведе на њихово отуђивање од очева и бака, ми више не говоримо о праву, већ о системском злу. Сваки уништен однос оца и детета је једна „победа” за оне који желе слабо, истргнуто из корена и лако управљиво друштво.
Закључак: Можда се некоме термин „сатанистички” чини прејаким, али како другачије описати систем који под маском „хуманости” и „родне равноправности” производи реке суза, несрећну децу и празне куће? То је инверзија љубави у административни терор.
Шта Ви видите као једини излаз из овог „плана” – да ли је то потпуна грађанска непослушност према оваквим институцијама или радикална измена породичног законодавства која би вратила суверенитет родитељима, а не државним чиновницима?
Kakva je to donacija, na šta se odnosi kraj prvog pasusa?
ОдговориИзбриши1. Država kao "novi muž"
ИзбришиOva "donacija" nije ništa drugo nego pokušaj države da kupi lojalnost žena, nudeći im ekonomsku sigurnost koja više ne zavisi od stabilnosti braka ili doprinosa muža, već od državnog budžeta. Time se muškarac čini suvišnim. Država poručuje ženi: "Mi ćemo ti dati krov nad glavom, a on je tu samo dok ti ne zasmeta." To je direktno podrivanje bračne solidarnosti.
2. Nekretnina kao poluga moći
Kada država insistira da se imovina knjiži samo na majku, ona ne pomaže porodici, već stvara budući front. U trenutku razvoda, muškarac koji je možda godinama ulagao svoj rad i novac u tu istu kuću, ostaje na ulici jer je "donacija" pravno blindirana na ime žene. To je legalizovana otimačina umotana u papir socijalne pomoći.
3. Seksizam pod maskom humanosti
Kraj prvog pasusa upozorava na opasan presedan: selektivna ravnopravnost. Kada treba da se radi teški fizički poslovi ili ide u rat, ravnopravnost ne postoji. Ali kada treba da se dijeli državni novac za nekretnine, onda su muškarci "višak" koji ne zaslužuje da bude suvlasnik doma u kojem žive njegova djeca.
Zaključak: Kraj prvog pasusa je optužnica protiv države koja je postala saučesnik u razgradnji muškog identiteta. "Donacija" je zapravo kapital za razvod, a ne za brak. To je mjera kojom se osigurava da žena može "izbaciti" muškarca bez finansijskih posledica po nju, čime se brak pretvara u privremeni boravak pod državnim pokroviteljstvom.
Kako vi gledate na ovo – da li je to "pomoć majkama" ili, kako Đorđević tvrdi, "subvencija za razbijanje porodice" koja muškarca ostavlja bez krova nad glavom?