ЦЕНТРИ ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД СУ МОНСТРУМ ТВОРЕВИНЕ

По члану 270. Породичног закона:

Пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима.

по члану 4. Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад - центар за социјални рад има јавна овлашћења те сходно томе одлучује о:

(1) У вршењу јавних овлашћења, центар, у складу са законом, одлучује о:

1. остваривању права на материјално обезбеђење;

2. остваривању права на додатак за помоћ и негу другог лица;

3. остваривању права на помоћ за оспособљавање за рад;

4. остваривању права на смештај у установу социјалне заштите;

5. остваривању права на смештај одраслог лица у другу породицу;

6. хранитељству;

7. усвојењу;

8. старатељству;

9. одређивању и промени личног имена детета;

10. мерама превентивног надзора над вршењем родитељског права;

11. мерама корективног надзора над вршењем родитељског права.

(2) У вршењу јавних овлашћења, центар, у складу са законом, обавља следеће послове:

- спроводи поступак посредовања - медијације у породичним односима (мирење и

нагодба);

- доставља налаз и стручно мишљење, на захтев суда, у парницама у којима се одлучује о

заштити права детета или о вршењу, односно лишењу родитељског права;

- доставља, на захтев суда, мишљење о сврсисходности мере заштите од насиља у

породици коју је тражио други овлашћени тужилац;

- пружа помоћ у прибављању потребних доказа суду пред којим се води поступак у спору

за заштиту од насиља у породици;

- спроводи поступак процене опште подобности хранитеља, усвојитеља и старатеља;

- врши попис и процену имовине лица под старатељством;

- сарађује са јавним тужиоцем, односно судијом за малолетнике у избору и примени

васпитних налога;

- спроводи медијацију између малолетног учиниоца и жртве кривичног дела;

- подноси извештај о испуњењу васпитног налога јавном тужиоцу, односно судији за

малолетнике;

- присуствује, по одобрењу суда, радњама у припремном поступку против малолетног

учиниоца кривичног дела (саслушање малолетног учиниоца кривичног дела, саслушање

других лица), ставља предлоге и упућује питања лицима која се саслушавају;

- доставља мишљење суду пред којим се води кривични поступак против малолетника у

погледу чињеница које се односе на узраст малолетника, чињеница потребних за оцену

његове зрелости, испитује средину у којој и прилике под којима малолетник живи и друге

околности које се тичу његове личности и понашања;

- присуствује седници већа за малолетнике и главном претресу у кривичном поступку

против малолетног учиниоца кривичног дела;

- обавештава суд надлежан за извршење заводске васпитне мере и орган унутрашњих

послова када извршење мере не може да започне или да се настави због одбијања или

бекства малолетника;

- стара се о извршењу васпитних мера посебних обавеза;

- проверава извршење васпитне мере појачаног надзора од стране родитеља, усвојитеља

или старатеља и указује им помоћ у извршењу мере;

- проверава извршење васпитне мере појачаног надзора у другој породици и указује

помоћ породици у коју је малолетник смештен;

- спроводи васпитну меру појачаног надзора од стране органа старатељства тако што се

брине о школовању малолетника, његовом запослењу, одвајању из средине која на њега

штетно утиче, потребном лечењу и сређивању прилика у којима живи;

- стара се о извршењу васпитне мере појачаног надзора уз обавезу дневног боравака у

установи за васпитавање и образовање малолетника,

- доставља суду и јавном тужиоцу за малолетнике извештај о току извршења васпитних

мера о чијем се извршењу стара;

- предлаже суду доношење одлуке о трошковима извршења васпитних мера;

- обавља друге послове утврђене законом.

(3) Центар у вршењу јавних овлашћења пружа услуге социјалног рада и покреће судске

поступке када је законом на то овлашћен.

Као што видимо њихове надлежности су превелике, они могу и да покрећу поступке у којима захтевају од Суда лишење родитељског права неког лица али исто тако у Породичним поступцима доносе своје налазе и мишљења, која су у 99% случајева основ да се једном родитељу (најчешће мајци) додели старатељско право.

Цео проблем њиховог уплитања у породичне односе јесте начин на који поступају, њихов рад је апсолутно нетранспарентан, нико не зна и нема увид у њихове евиденције, записнике и често не дозвољавају адвокатима да присуствују саслушању станака у поступку, иако адвокат по Закону има права да присуствује у свим управним поступцима па и тим у центру.

Они селективно примењују Закон, на неке пријаве уопште неће да реагују и склони су да уносе у своје налазе шта желе, што често не одговара чињеничном стању ствари у породичним односима те да, управо из разлога што их нико не може контролисати, уносе шта желе па неретко уносе и оно што један родитељ исприча, без да проверавају тачност тога.

Такође, они често своје налазе предају Суду касно, и то дан или два пре суђења, што је супротно правилима Закона о парничном поступку, јер би требало све поднеске и доказе доставити 15 дана пре рочишта, а то из разлога економичности поступка и брзине одлучивања јер након добијања налаза и мишљења свака страна има бар 8 а некада и 15 дана да се изјасни на то.

Највећи проблем је што селективно примењују Закон, тако да су спремни увек да покрену поступке ради заштите од насиља у породици за које један родитељ (најчешће мајка) наведе да је починио други родитељ (најчеће отац), док исто то нису спремни да ураде када је обрнута ситуација, односно када отац пријави да мајка врши насиље над дететом.

На њихов рад можете упутити притужбу о којој одлучује директор установе, а како нећете бити задовољни њиховим одговором, даљи корак вам је писање Покрајинском секретаријату или Министарству, који ће опет своје одговоре на ваше притужбе писати сходно томе шта каже Центар за социјални рад јер ће одговарајући на ваше притужбе консултовати Центар који ће наравно све своје брље у поступку опрати и правдати.

Суштински у оваквом систему Центри за социјални рад ће радити као и до сада све по свом нахођењу и жељама, злоупотребљавајући службени положај и уносећи у свој налаз шта хоће и шта желе.

Као такви, они дају и мишљења око давања деце на инострано усвојење а исто тако у својим налазима пишу шта би то било у најбољем интересу за дете иако у већини случајева нити имају намеру да воде рачуна о најбољим интересима детета нити им је циљ да заступају најбоље интересе детета.

Једино решење за ту монструм товревину, јесте да им се најпре укину овлашћења која имају или бар да их Суд не слуша односно да се престане са том политиком у којој се налазима центра неприкосновено верује и на основу којих Суд доноси одлуке, те да се омогући и приватним установама да дају своја миљења без обавезе да се ту ишта Центар консултује, или да се апсолутно избегну било која стручна лица у тим питањима и да се Суд искључиво базира на оним доказима који се на самом Суду изведу и то саслушањем станака али тако да се омогући странкама да постављају питања и да ни Суд ни супротна страна такво извођење доказа не опструише.

Центри за социјалани рад нису држава у држави нити су Судови да би себи дали за право да утврђују чињенично стање, а ако себи таква права дају онда нема разлога да не спроводе поступак тако да дозволе адвокатима присуство приликом саслушања и да дају записнике са истих тих саслушања.

адвокат Милина Дорић

заменик председника Покрета Живим за Србију