НАВОДНО ДОЈЕЊЕ ДЕТЕТА ОД ЧЕТИРИ ГОДИНЕ НИЈЕ РАЗЛОГ ДА СЕ ДЕТЕТУ УСКРАТИ ПРАВО НА НОЋЕЊЕ КОД ОЦА

ПРАВО ДЕТЕТА НА ЛИЧНЕ ОДНОСЕ СА РОДИТЕЉЕМ ЈЕ ПРАВО ДЕТЕТА КОЈЕ МУ ПРИПАДА И ПО ЕВРОПСКОЈ КОНВЕНЦИЈИ О ОСНОВНИМ ЉУДСКИМ ПРАВИМА И СЛОБОДАМА И ПО УСТАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

По члану 61. Породичног закона, дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи. Право детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи може бити органичено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета. Суд може донети одлуку о ограничавању права детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи ако постоје разлози да се тај родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици. Дете има право да одржава личне односе и са сродницима и другим лицима са којим га везује посебна блискост ако ово право није ограничено судском одлуком.

"Узраст од четири године правилно је препознат као моменат у развоју детета који омогућава да се успостави потпуни модел одржавања личних односа са оцем, што подразумева и ноћење викендом. ОКОЛНОСТ ДА МАЈКА ТВРДИ ДА ДЕТЕ ОД НЕПУНЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ЈОШ УВЕК ДОЈИ, НЕ ПРЕДСТАВЉА ОПРАВДАНУ ПОТРЕБУ ДЕТЕТА ТОГ УЗРАСТА, КОЈИ СВЕ И ДА ПОСТОЈИ, НЕ МОЖЕ БИТИ ПРЕТЕЖНА У ОДНОСУ НА НЕОПХОДНОСТ ДЕТЕТА ДА СА ОЦЕМ УСПОСТАВИ ДУБЉЕ РЕЛАЦИЈЕ, КОЈЕ СЕ МОГУ ФОРМИРАТИ ТЕК НЕПРЕКИДНИМ, ЗАЈЕДНИЧКИМ ПРОВОЂЕЊЕМ ВРЕМЕНА У КОНТИНУИТЕТУ, КОЈИ ОМОГУЋАВА ВИЂЕЊЕ ТОКОМ ВИКЕНДА СА НОЋЕЊЕМ ДЕТЕТА КОД ОЦА."

(из судске праксе: пресуда Апелационог суда у Новом Саду, Гж2 171/16 од 16.марта 2016.)

Врховни касациони суд је у предмету Рев. 467/17 од 15.марта 2017. године рекао следеће:

"Лични контакти у кратком временском периоду од једног сата, у просторијама органа старатељства и уз присуство тужене под чијим утицајем се дете налази, нису омогућили успостављање блиских односа детета и оца. Зато је измена одређеног начина одржавања личних односа малолетног детета и тужиоца неопходна за даљи развој детета и у његовом најбољем интересу, јер ће му омогућити да у контактима са оцем, без присуства и утицаја других, успостави емотивну везу и искаже своје жеље, потребе, недоумице и незадовољства."

Дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи. Отуда је дужност родитеља са којим дете живи да омогући детету остваривање права на одржавање личних односа са другим родитељем чак и ако то од тог родитеља захтева одређене материјалне издатке.

Према Повељи о основним правима Европске уније, свако има право на поштовање свој приватног и породичног живота. У овој повељи посебно су наглашена права детета и заштита деце. Деца траба да имају такву заштиту и негу која је потребан за њихову добробит и да у свим поступцима који се односе на децу превасходно морају бити разматрани најбољи интереси деце. Конвенција о праву детета, у члану 3. предвиђа да најбољи интереси детета треба да буду од првенственог значаја у свим активностима који се тичу деце на одлување свог индентитета, укључујући држављанство, име и породичне везе, како је то признато Законом, без незаконитог мешања.

адвокат Милина Дорић

заменик председника Покрета Живим за Србију