ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: МИЗАНДРИЗАМ

Мизандрија је мржња према мушкарцима. Нормалне жене – у нормалним условима – не мрзе мушкарце. Заправо их воле. Али мрзе их инстинктивно лезбијке. Нажалост, оне су успеле да свој мизандријски поглед на свет прошире на све феминисткиње, а оне скоро на цело друштво. Зато је мизандрија сада владајућа друштвена идеологија и може се звати мизандризам. То је мржња према мушкацима подигнута на ниво идеологије. Препознаћете је у дискурсу критике „патријархата”, „андроцентризма”, „фалократије”, „мизогиније”, „родних стереотипа”, „дискриминације” и „сексизма”. Из све те квазинаучне критике крије се заправо мизандрија.” Та „мизандрологија” – наука о мржњи према мушкарцима – даје „научно” оправдање за мржњу према мушкацима. Предаје се на факултетима и „Родним студијама”.

Постоји и „мизандософија” – мудросна мржња према мушкарцима. То је филозофија мржње према мушкарцима. Мржња према мушкарцима уздигнута на ново мистике. То је лезбофеминистичка „родна филозофија” („gender philosophy”) – измишљање разлога да се оптужи и оцрни мушкарац.

Тако је у петак, 12. новембра 2022. једна „мизандолошкиња” на мом зиду записала: „За све је крив огроман број мушкараца са НПЛ. Жене више не желе да трпе демонско малтретирање таквих мушкараца. Прочитани су. Вековима су тлачили жене, сад су у очају јер постоје и видеи и књиге и групе и друштва који су разоткрили њихове технике. Свака част оној четворици који нису нарциси, али онај пети који је нарцис, је увек у предности јер је најатрактивнији.” Дакле, ова „мизандролошкиња” мржњу према мушкарцима рационализује, јер тобоже огроман број њих има „нарцисоидни поремећај личности”. Они су због тога „криви”. Криви су и за „демонско малтретирање” жена и што су вековима „тлачили жене”. На срећу, „прочитани су”. И због тога сада пате. Проблем је у томе што је насилник „у предности јер је најатрактивнији”.

Ауторка те „мизнадологије” које се иза псеудонима Ленка Ленка. Та мимикрија је карактеристична за мизандријске лезбофеминисткиње. Ленка шири мит да сви мушкараци пате од „нарцисоидног поремећаја личности”. Као да нема нарцисоидних жена. Има их, а можда и више него мушкараца. А као и да нема алтруистичних мушкараца. Дабоме, да их има. Али овој подлој жени је ипсран мозак, па верује да су сви мушкарци „нарциси” и да сви „демонски малтретирају жене”. Тобоже су томе посебно склони лепи мушкарци. Порука је јасна: жене не треба да се заљубљују у мушкарце уопште, а посебно не у лепе. Дабоме да не треба да су удају. То је чиста „мизандрологија”. Медији – па и друштвене мреже – пуни су тoг „мизандризма”.

Kада сам прекјуче – 29. децембра 2022. – критковао један излив „мизандизма” нашала се једна „мизандролошкиња” да је оправда: „Moжда је само очајна јер на послу шеф тражи да буде с њим ако жели да задржи посао а уз њега су још и други који су на мало вишем положају па мисле да имају сва права.” Дакле, за хистеричну мржњу према мушкрцима жена није крива. Она је невина жртва, а мушкарци су криви, јер су се удружили како би јадну жену групно уцењивали и силовали. Све је то „мизандологија” – мржња према мушкарцима уздигнута на ново идеологије. Другим речима, то је „жртвени феминизам” („victim feminism”) на стероидима.