У
интервјиу за „Слободан Печат“, професор ФЕИТ-а Атанас
Илиев, рекао да своју ћерку Лилијану није видео 12 година јер је његова
тадашња супруга девојчицу извела ван граница Македоније и одлучила да живи у
Србији. Мала Лилијана је тада имала нешто више од две године, тек је
добила новогодишње поклоне од оца и тада су последњи пут породично славили
празнике. Илиев каже да је његово дете
отуђено, што је тежак облик насиља. Брак може да се раскине, каже Илиев,
али отац остаје отац и увек треба да буде поред детета, а одвајање детета од родитеља
је тежак облик насиља који институције не препознају.
Илиев је покренуо поступак пред македонским институцијама да му вратe дете, али то не само да није довело до позитивног исхода, већ га је изазвало и подсмех неосетљивих институција.
„Комуницирао
сам са Центрoм за социјални рад, али су ме третирали као уљеза. Плакаo
сам, а они су ми рекли, какав си ти човек?!"
Извор:
Након
прочитаног текста и одгледаног интервјуа разговарали смо са Илиевим који је за
наш блог рекао:
„Мора постојати равноправно родитељство
током и након развода. Свако дете има два родитеља: оцa и мајку. Отуђење је
тежак перфидни облик породичног насиља од којег највише страдају деца и
породица отуђеног родитеља, а који држава, ако жели здраво демократско друштво,
мора да препозна и санкционише. Да ли је неки јавни тужилац икада поднео
кривичну пријаву за отмицу детета из Македоније/Србије у другој држави?
Случајеви се множе – држава ћути! Родитељи губе здравље и претварају се у
банкомате. Деца трпе психичке трауме, губе могућности и перспективе. За Центре
за социјални рад, оштећени родитељи су само клијенти, а не судбине које
заслужују пажњу и одговарајући професионални приступ. Живимо у 23-ој. години
21.-ог века, а однос према очевима који траже своја права на равноправно
родитељство је дискриминаторски и понижавајући. Забрињава број родитеља који не
могу да одржавају суштински контакт са својом децом унутар државе. Свако дете
заслужује правду. И на крају, ко има користи од ове поремећене и нездраве
појава у друштву?
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!