ДВАНАЕСТ ГОДИНА ОД ОТМИЦЕ ЛИЛИКЕ

У случају незаконитог прекограничног одвођења детета из једне државе у другу државу, вршилац родитељског права, односно права на старање може тражити враћање детета, односно остваривање права на одржавање личних односа детета по основу:

1. Хашке конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце од 1980. године
2. Европске конвенције о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања

Основни циљ Конвенције је да се обезбеди што хитнији повратак деце незаконито одведене или задржане у некој држави уговорници и да се права на старање и личних односа са дететом по закону једне од држава уговорница стварно поштују у другој држави уговорници.

Примарни услов који мора бити испуњен да би се одредбе ове Конвенције примењивале је да је дете одведено у државу која је потписница Конвенције и да је до незаконитог одвођења или задржавања дошло након њеног ступања на снагу у државама уговорницама.

Међутим, иако су Република Србија и Северна Македонија државе уговорнице Конвенције, оне не поступају по захтевима очева за враћање деце и извршавање судских одлука. 

Један од примера је Атанас Илијев, чија се судска одлука дванаест година не извршава и не омогућавају лични односи са ћерком. Овим Србија и Северна Македонија директно учествују у отуђењу детета.

"Дванаест година од отмице моје ћерке  у Шабацу - Србија. Нисам видео своје дете дванаест година. Дванаест година мучења по институцијама система: понижења и подсмевања. Хашка конвенција у Македонији је само "мртва реч" на папиру. Отуђивање мог детета од мене као оца и од мојих најмилијих из Македоније је у великој мери спроведено уз благослов државних институција. Моја људска права и права мог детета помножена са нулом. И мучење се наставља.. Борба за правду је тешка и неизвесна... да ли зато што наше институције немају капацитет, зато што су корумпиране, зато што постоји организована шема, или, у мом случају, зато што је Србија у питању" – рекао је Атанас Илиев.