Владислав Ђорђевић: гостовање БРАНКИЦе ЈАНКОВИЋ НА РТС -у

Foto: Istinomer, Zoran Drekalović

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, гостовала је прекјуче – у четвртак 20. априла 2023. – на РТС-у у емсији „Четвртком у 9”. Анализа њеног наступа даје одличан увид у феминистичке махинације. То ће бити учињено у десет теза.

Прво. Жељна да докаже да је закон о „родно осетљивом језику” потребан, она је цитирала део из једне давно објављене православне публикације у којој се често користе фимининативи. Али то заправо не иде у прилог тези коју жели да брани. Наиме, то само доказује да је српски језик по природи „родно осетљив”, па да не треба никакав политички наметнути закон који би ту „родну осетљивост” прописивао. Чак је и литургијски језик „родно осетљив” (владичица, наставница итд.). Дакле, закон о „родно осетљивом” језику није потребан. Језик сâм намеће и укида „родну осетљивост” према осећању његових говорника.

Друго. Она је поновила помодну феминистичку тезу да је род „социјална конструкција пола”. Да би то доказала она је рекла да су се мушкарци у разним епохама различито одевали. То је тачно, али то не значи да је род „социјална констукција пола”, него само то да се мода мењала.

Треће. Она је бранила уџбенике у којима се изности „родна теорија” по којој има много родова. Заправо, постоје само два рода, тј. пола: мушки, који садржи XY хромозоме и женски, који садржи XX хромозоме. Остало су генетске аберације. „Родна идеологија” није ништа друго него покушај да се генетске аберације унормале.

Четврто. Да би истакла свепрожимајућу мизогинију код нас она је навела бројне речи са негативним значењима за жене. Али то све промашује мушки доживљај жене. Наиме, ниједан мушкарац жену не мрзи. Он интринзично гаји потпуно дргачије осећање. Он је задивљен њеном лепотом и завиди јој на моћи рађања. Целокупна уметност о томе сведочи, почевши од праисторијских и античких фигура богиње мајке, преко Ботичелијеве Венере до данашње Бритни Спирс. О томе сведоче и порнографија, проституција и рекламе. Када жена ту своју сексуалну моћ злоупотреби мушкарац то негативно доживљава и изражава. Дакле, Бранкица Јанковић је дала само једну страну медаље, превиђајући другу.

Пето. Речи које негативно денотирају жене не смеју се декретом избацити из речника. Нека свако употребљава речи које мисли да су адекватне. Не требају нам политички коректне мисли, осећања и речи. Прављење списка забрањених речи је против елементарних постулата либерализма.

Шесто. Она је рекла да јој се деца жале на дискриминацију због „сексуалне оријентације”. Мислим да деца – а то су особе до 14. године – не треба да буду преокупирана својом сексуалном оријентацијом. Дакле, брига за „дискриминицију” деце због њихове „сексуалне оријентације” је непотребна и непожељна конфузија која се намеће дечијој психи.

Седмо. Она је рекла да су жене дискриминисне на тржишту. Теза се лепи за поводљива женска срца, али нема утемељење у реалности. Наиме, мушкарци и жене се биолошки разликују, па је један пол прикладнији за једно занимање, а други за други. Није ту реч о дискриминацији, него о различитим природним предиспозицијама.

Осмо. Она је рекла да у високоразвијеним земљама – нпр. Немачкој – постоји већи платни јаз у просечним платама мушкараца и жена него код нас. То је тачано. Само није извукла логичан закључак: што је економија развијенија, то је платни јаз већи.

Девето. На крају емисије Бранкица Јанковић се пожалила на мизогинију, заоболазећи чињеницу да позитивно право – закони – изразито фаворизују жене. Лупајући у бубањ мизогиније она заправо жели да јавност прихвати нови сет закона који додатно привилегују жене.

Десето. Све у свему, повереница за заштиту равноправности користи полуинформације и чак праве дезинформације да би наметнула феминистичку и ЛГБТ агенду целом друштву. Њој та позиција пружа лепо ухлебљење. Али цена тога је извртање чињеница из лингвистике, генетике, психологије, историје уметности, економије, права и других наука. Феминизам је секташтво, а феминисткиње мутиводе.