.png)
Пише: Редакција покрета "Правда за тате"
У друштву се често отац посматра као фигура која је ту да „помогне“ мајци, пружи сигурност или логистичку подршку. Међутим, савремена развојна психологија доноси далеко снажнију поруку: отац је незаменљиви архитекта дечијег емоционалног и когнитивног развоја.
Један од најзначајнијих научних радова на ову тему, објављен у престижном часопису Developmental Review 2020. године под покровитељством америчког Националног института за здравље (NIH), детаљно анализира како специфичан стил игре који очеви доносе мења будућност детета.
Више од забаве: Игра као тренинг за живот
Истраживање које су спровели Амодија-Бидаковска, Лаверти и Рамчандани истиче да очеви кроз игру остварују нешто што је кључно за дечији мозак: оптимални ниво изазова.
Док мајке често пружају сигурну луку и утеху, очеви су ти који дете из те луке изводе. Кроз тзв. „грубу и бурну игру“ (нпр. рвање, јурење, превртање), очеви уче децу како да управљају снажним емоцијама и узбуђењем. То није само забава – то је примарна школа саморегулације. Дете учи где су границе физичке снаге, како да контролише агресију и како да остане прибрано чак и када је ниво адреналина висок.
Кључне предности очинског присуства
На основу овог свеобухватног прегледа, можемо издвојити три стуба очинског утицаја:
Когнитивна предност: Очеви током игре чешће користе сложенији језик и подстичу дете на решавање проблема. Ово директно утиче на бољи успех у школи и ширење вокабулара.
Ментална отпорност (Резилијентност): Постоји јасна веза између квалитетне игре са оцем у раном детињству и нижих стопа анксиозности у адолесценцији. Отац својим стилом игре помаже детету да свет види као место које вреди истражити, а не као место којег се треба плашити.
Биолошка веза: Игра синхронизује нивое окситоцина код оца и детета. Ова хормонска веза доказује да је биолошка приврженост оцу једнако дубока и витална за развој нервног система детета.
Институционални значај „личних односа“
Ови налази имају огромну тежину када говоримо о законским оквирима и породичном праву. Ако наука потврђује да је отац кључан за развој емоционалне стабилности и социјалних вештина, онда се остваривање личних односа са оцем не сме третирати као „дозвола за виђање“, већ као основно право детета на здрав развој.
Отац који се игра са својим дететом не проводи само време – он гради темеље за стабилну, социјално интелигентну и храбру особу.
Извор: Amodia-Bidakowska, A., Laverty, C., & Ramchandani, P. G. (2020). Father-child play: A systematic review of its frequency, characteristics and potential impact on children’s development. Developmental Review, 57. (Research supported by NIH)
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!