ИНСТИТУЦИОНАЛНИ ПРОГОН ОЦА: Како Центар за социјални рад производи „насиље“ из школског календара

Пише: Горан Бујић

Шта се догоди када државна институција одлучи да игнорише чињенице како би једног оца представила као насилника? Мој лични пример није само моја борба – то је огледало система кроз који пролазе десетине хиљада очева у Србији. Ово је прича о томе како се обичан школски распуст претвара у полицијску потеру и судски прогон.

Лажна пријава као алат за системски притисак

Суочио сам се са лажним кривичним пријавама поднетим Основном јавном тужилаштву у којима се тврдило да дете нисам вратио на време са зимског распуста у школским годинама 2017/2018. и 2018/2019. Наводило се да касним, да самоиницијативно задржавам дете и да не поштујем судску пресуду.

Уместо да провери основне чињенице, Центар за социјални рад (ЦСР) се активно укључио у овај процес. Без икаквих доказа, стручни радници Центра — Драгана Џунић и Милица Џино Петковић — моје су понашање описале као „емотивно и психолошко насиље“, преносећи неистините наводе као апсолутну истину свим надлежним органима: Суду, Тужилаштву и полицији.

Званични доказ који систем „не види“

Да бих зауставио ову манипулацију, обратио сам се Покрајинском секретаријату за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице. Добио сам званично обавештење (број: 128-037-120/2018-01 од 3. октобра 2018. године) које недвосмислено потврђује:

• Зимски распуст 2017/2018: Први дан зимског распуста био је 25. 12. 2017. године.
• Зимски распуст 2018/2019: Први дан зимског распуста био  је 24. 12. 2018. године.

Из ових датума се јасно види да је дете враћено у потпуном складу са судском пресудом и званичним државним календаром. Ипак, за институције које су ме већ етикетирале, истина није била битна.

Када систем одбије да исправи сопствену лаж

Поднео сам захтев Центру за социјални рад да избришу нетачне податке из мог досијеа, прилажући им овај званични документ Секретаријата. Међутим, под руководством тадашње директорке Центра, Добриле Чачије, донето је решење (број: 02-56082-4895/2018 од 27. 12. 2018. године) којим је одбијено да се исправи очигледна неистина.

Ово није само бирократска грешка. Ово је јасна намера одговорних лица у Центру да лажним подацима утичу на то да будем осуђен за дело које нисам починио. Сврха је јасна: онемогућити правду и заштитити оне који злоупотребљавају систем. На ово решење је поднета жалба Поверенику.

Порука систему: Одговорност је неминовна

Позиван сам у ПУ Нови Сад (јануар 2018.) да дајем изјаве поводом догађаја који су се одиграли искључиво у машти оних који желе да ме удаље од детета. Док се ми исцрпљујемо доказујући очигледне чињенице, деца остају жртве институционалног слепила.

Као оснивач покрета "Правда за тате", поручујем да нећемо стати. Овакви случајеви морају бити јавно документовани. Институције које би требало да штите породицу не смеју бити логистичка подршка за егзекуцију очинства.

ПОДЕЛИТЕ СВОЈУ ПРИЧУ: НИСМО САМИ У ОВОЈ БОРБИ

Ово што сте прочитали је моја лична борба, али као оснивач покрета "Правда за тате", знам да мој случај није инцидент, већ део неисправног система. Свакодневно добијам информације о очевима који пролазе кроз сличне институционалне лавиринте, где папир и лаж надјачавају љубав и истину.

Позивам све родитеље који су се суочили са сличним неправдама:

• Да ли су и вама у досијее уписиване неистине упркос материјалним доказима?

• Да ли сте доживели да институције игноришу званичне државне документе?

• Да ли се и ваш родитељски однос са дететом покушава криминализовати?

Не дозволите да ваша прича остане у четири зида. Ваше искуство може помоћи другима да се припреме, а нама да јасније документујемо системске пропусте и захтевамо одговорност.

Пишите ми у коментарима испод овог текста или се обратите покрету "Правда за тате" путем приватне поруке. Ваша анонимност ће бити поштована уколико тако желите.