Требало би основати Институт за праћење феминистичких лудорија. Морао би имати много запослених са пуним радним временом, јер је феминистичка социопатологија поримила колосалне размере. Јадан ја на могу све сâм.
У четвртак – 11. августа 2022. – прочитао сам готескну причу о једном разносачу пица – нареченом пица мену (pizza man) – које је једну пицу донео једној девојци. Вероватно му је била симпатична, па јој је сутрадан послао лепу порукицу: „Еј, каква је храна била јуче? Wolt достављач” (Saturday, 16:06). То је једна добродушна и шармантна порукица. Изражава интерес и занимање за особу којој је упућена. У њој нема ничег пакосног, ни злобног. Није ни агресивна, ни вулгарна. Али ова пакосница га је пријавила претпостављенима, па је добио отказ. Брат пица мена је преписку објавио, па је јавност стала да коментарише догађај. Поделила се. Једни су стали да бране њу, а други њега. Догађај ћу анализирати у десет теза.
Прво. Са правног аспекта вероватно је ова девојка у праву. Забрањено је добијене телефонске бројеве користи у личне сврхе.
Друго. Али та забрана има смисла само ако штити људе од разних злоупотреба. А у чему се овде огледа та злоупотреба? На који је начин он ову девојку „узнемирио”? На који начин ју је „злостављао”? На који начин ју је „прогањао”? На који начин је извршио „насиље”? Једна порукица тривијалног садржаја није никаква „злоупотреба”, ни „узнемиравање”, ни „злостављање”, ни „прогањање”, ни „насиље”. Све су то неумесна и злонамерна претеривања. Све је то out of box – изван пропорције. Бенигна порукица је протумачена малициознио и каприционо.
Треће. Ова девојка је класична пример женског егоизма. Мислила је само на себе, а не и на другог. Због њеног хира и сујете, овај дечко је добио отказ. Док се тај мученик бори да заради који динар, ова шмизла једе пицу у стану и глуми јадну „жртву”. Обично пренемагање и фолирање.
Четрто. Случај добро приказује до чега су довели сулуди феминистички закони. Довели су до тога да жене имају велику моћ. Могу да мушкарца пошаљу у затвор или у завод за незапослене једним јединим позивом и то због ничег.
Пето. Ова девојка је по менталитету феминисткиња. По феминисткињама сваки контакт мушкарца и жене је „насиље”. Дакле, није само ова девојка крива. Крива је држава која дозвољава да се шири феминистичка психопатолошка пропаганда. Она је у суштини мизандријска. Случај то и илуструје.
Шесто. Младић који је послао порукицу није био ни прост, не безобразан, ни некултуран. Заправо, био је све супротно. Био је уљудан, културан и пристојан. Чак је био помало и срамежљив, јер је чекао цео дан да се девојци јави. Дакле, ради се о скромним и честитом младићу. Он је жељан љубави и женског друштва. Дакле, дечко је нормалан. Али у неномалном друштву он је испао ненормалан. Грех му је тај што му се једна девојка допала! Е, да! То је неопростиви грех! Наравоученије случаја је ово: ви младићи немате право да волите довојке! Немате право да их контактирате! Немате право да им се удварате. Удварати се девојци је злочин! Али зато ви девојке пријављуте младиће због најнорманијих порукица и после кукајте како вам „нико не прилази”!
Седмо. Када је добио отказ девојци је посло порукицу: „Еј, само да ти се захвалим. Јуче сам добио отказ због тебе. Не могу да верујем да си се жалила Волту јер сам ти се јавио на најнормалнији начин и послао једну поруку, нити сам био вулгаран нити било шта.
Свака част
, не знам какву ти имаш корист од тога али ево ја сад посао више немам нити имам месечне приходе.” И та покрука је најнормалнија. То је нормална реакција једног нормалног и финог младића. Он јој само на фин и ироничан начин пребацује на исхитреној реакцији. Неки не би били као фини као он.Осмо. То што се сад људи глођу око овог случаја такође је успех феминизма. Феминизам жели да мушкарце и жене подели и завади. То се управо сад и догађа. Друштвене мреже су пуне порука мржње и беса. Сви су бесни, а феминисткиње трљају руке. Свима лоше, само су оне срећне. Неки – махом жене – саосећају са јадом „жртвом”. Други – попут мене – саосећају са младићем који је не само одбијен, него и изгубио посао. Феминизам дели и завађа људе. Свима лоше, само феминисткиње ликују.
Девето. Добра илустрација степена лудила до којег је феминизам довео жене јесте реакција извесне Александре Филиповић. Она је у четвртак 11. августа 2022. на фејсбуку стала да подржава ту девојку и то тако што је изнела статистички податак са су „од почека горине убијене најмање 22 жене”. Схватам поенту. Младић је девојци послао поруку да би је убио! Сигурно је то желео! Ако то није патолошка параноја, онда на је знам шта је! Затим је додала да у Србији „мушкарци могу да узнемирују непознате жене”. Ако такво виђење мушкараца није психопатолошко, онда не знам шта је. Најнормалније јављаје је сад „узнемиравање”. Најнормалнији поздрав је сад „сексуално злостављање”. Обичан поглед је сад „силовање”. Слање уљудне порукице је сад „убиство”.
Десето. Нашли су се и други да оправдавају девојку. Једна особа – Сузана Гигић – закључила је да је младић „класични кретен”. Схватам. Чим младић покаже заинтересованост за девојку одмах је „класични кретен”. Друга особа – Семир Лимани – приметила је да је младић „испао дебил”. Схватам. Чим се младић обрати девојци одмах ће „испасти дебил”. Трећа особа – Горан Љубисављевић – тврди да то „јесте узнемиравање”. Схватам. Неко вам постави љубазно питање од шест речи и то вас одмах „узнемири”. Четврта особа – Божидар Васиљевић – записала је је иронично: „Момок треба да зна да припада класи робова и да не може да се удвара њеном височанству, добро је прошао, могла је да га позове и да га упуца пред вратима, у самоодбрани.” Вероватно је коментар иронија. И има смисла. Он је „роб”, а она „височанство”. И „височанство” има право да убије „роба” без кривице. Пета особа – Милија Јакић – приметила је како девојка „није дужна да трпи глупости ни секунд”. Схватам. Сада је најљубазије обраћање „глупост”. Шеста особа – Тијана Ракочевић – искористила је овај случај да говори о „силовањима када силују жене”. Схватам. Овај младић је баш хтео да је силује. Ако то није патолошка параноја и умишљање, онда не знам шта је. Седма особа – Зоран Ђуровић – анализира како треба реаговати кад неко „пошаље глупу [порукицу] или неку провокацију”. У поруци овог младића ништа није ни глупо, ни провокативно. Порукица је најнормалнија. Чак је срдачна и пријатељски интонирана. Девета особа – Зоран М. Јовановић – запазила је да „има навалентог света”. Особа је хтела да каже насртљивог, јер придев навалентан не постоји у српском језику. Било како било у лингвистиком смислу, у реалном младић није био насртљив. Кад вам се неко обрати љубазном кратком порукицом баш је то насртање! Десета особа – Јелена Бркић – запазила је да је мување овог младића „болесно”. Схватам. Сви мушкарци који мувају девојке су болесници. Како ови наводи сведоче, народ је полудео скроз. Потпуно је изгубио везе са реалношћу, бонтоном и нормалношћу. Нормално понашање нормалног младића се проглашава ненормалним, а каприциозност и безобразлук једне надмене и размажене девојке нечим нормалним.
Закључак. Овај случај је савршена потврда оног о чему говорим деценијама, а то је да је феминизам социопатологија.
Аутор текста: Владислав Ђорђевић
Коментари
Постави коментар