PRAVDA ZA TATE

Nedavno sam pročitao knjigu francuske feministkinje Fransoaz Veržes (François Vergès, 1952) „Feministička teorija nasilja” (2022) i postao vrlo pobožan. Krsto sam se na svakoj stranici i spominjao dragog Boga. Tako autorka pominje „zatvorski feminizam” („carceral feminism”). Ona ga ovako definiše: „Zatvorski feminizam je ideologija koja se, oslanjajući se na pojmove opasnosti i bezbednosti, bori ili za to da sudovi sude strože i određuju duže zatvorske kazne, ili za povećanje mera nadzora i kontrole” (str. 82). Ali u jednom trenutku iskrenost ona primeđuje: „Žena je oko 4% u zatvorskim jedinicama” (str. 101). Dakle, u zatvorima je 96% muškaraca. Ali ta „rodna neravnopravnost” ne smeta „zatvorskim feministkinjama" da urgiraju da „sudovi sude strože i određuju duže zatvorske kazne”. Kada bi te „zatvorske feministkinje" bile iskrene, onda bi trebalo da zahtevaju da svi muškarci preventivno odu u zatvore. Tek onda bi se one osećale „sigurnim”. Dokle god je i jedan muškarac na slo...

Мизандрија је мржња према мушкарцима. Нормалне жене – у нормалним условима – не мрзе мушкарце. Заправо их воле. Али мрзе их инстинктивно лезбијке. Нажалост, оне су успеле да свој мизандријски поглед на свет прошире на све феминисткиње, а оне скоро на цело друштво. Зато је мизандрија сада владајућа друштвена идеологија и може се звати мизандризам. То је мржња према мушкацима подигнута на ниво идеологије. Препознаћете је у дискурсу критике „патријархата”, „андроцентризма”, „фалократије”, „мизогиније”, „родних стереотипа”, „дискриминације” и „сексизма”. Из све те квазинаучне критике крије се заправо мизандрија.” Та „мизандрологија” – наука о мржњи према мушкарцима – даје „научно” оправдање за мржњу према мушкацима. Предаје се на факултетима и „Родним студијама”. Постоји и „мизандософија” – мудросна мржња према мушкарцима. То је филозофија мржње према мушкарцима. Мржња према мушкарцима уздигнута на ново мистике. То је лезбофеминистичка „родна филозофија” („gender philosophy”) – измишљање ...

По члану 270. Породичног закона: Пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, суд је дужан да затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима. по члану 4. Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад - центар за социјални рад има јавна овлашћења те сходно томе одлучује о: (1) У вршењу јавних овлашћења, центар, у складу са законом, одлучује о: 1. остваривању права на материјално обезбеђење; 2. остваривању права на додатак за помоћ и негу другог лица; 3. остваривању права на помоћ за оспособљавање за рад; 4. остваривању права на смештај у установу социјалне заштите; 5. остваривању права на смештај одраслог лица у другу породицу; 6. хранитељству; 7. усвојењу; 8. старатељству; 9. одређивању и промени личног имена детета; 10. мерама превентивног надзора над вршењем родитељског права; 11. мерама корек...

Нема оног “СРАМ ДА ИХ БУДЕ” јер они срама немају, не постоје речи које би описале СТРАХОТУ И УЖАС ОВОГ НАКАРАДНОГ СИСТЕМА. Отац, који је само хтео отац да буде, лежи у притвору јер му је бивша напаковала и исфабриковала пријаву да јој је писао са неког броја, који он не поседује нити број њеног телефона зна. Блокирао ју је одавно, бежећи од ње прекинуо је сваки контакт, али шта то вреди, када му је она сама ( или са неким у договору) исфабриковала да јој је он наводно слао неке поруке. Обесправљени отац као прво уопште нема мотив да тако нешто уради!!! Зашто би себи правио проблем?! Такође, врло је очигледно да НИЈЕ ИМАО НИ РАЗЛОГА ДА ШАЉЕ ПОРУКУ У КОЈОЈ “ВЕЋ ПИШЕ КО ПИШЕ ТУ ПОРУКУ” СА НЕКОГ ДРУГОГ БРОЈА КАДА ИМА СВОЈ?! Зашто би било ко слао поруку у којој “наводи и открива ко то шаље” са неког другог броја, када има свој телефон и КАДА ЈЕ ИСТО ТО МОГАО ДА УРАДИ И СА СВОГ ТЕЛЕФОНА?! Заменици јавног тужиоца у Суботици рекла сам да је било ко могао да пошаље поруку и да сутра може и њу н...

  Синдром злонамерног родитеља (МПС) је врста осветничког понашања које показују неки родитељи који се разводе или не живе заједно. Јавља се када родитељ намерно покушава да другог родитеља представи у лошијем светл у и наруши однос свог детета са њим. Синдром злонамерног родитеља није стварни ментални поремећај, већ врста екстремног, штетног понашања. Понекад се назива и отуђењем од родитеља , али они нису потпуно исти. Постоје четири критеријума која морају бити испуњена да бисте се квалификовали као синдром злонамерног родитеља. Које су четири карактеристике синдрома злонамерног родитеља? Синдром злонамерног родитеља првобитно је описао психолог Ира Туркат 1995. године , који је првобитно понашање назвао „Синдром злонамерне мајке“. Док је Туркат првобитно описао ово понашање као што га показују мајке, сада је широко познато да очеви такође учествују у синдрому злонамерног родитеља. Да би се квалификовао као синдром злонамерног...

Обесправљен отац добио је пријаву да је бившој партнерки и њиховој заједничкој ћерки наводно слао поруке у време када је спавао дубоким сном, са броја који нема, наводно на њихове телефоне а бројеве тих телефона такође нема! Накарадном систему било је лакше да га приведу и након тога одреде му притвор, него да испитају ко је слао поруке са XY броја, где је купљена картица, када је активирана и када је исти број постсо недоступан. Особа која је сама себи и детету слала поруке натуцајући речи склепакићи их, тако што је читала пар његових статуса, покушала је да манипулацијом набеди оца детета да је све то он писао и слао иако он нема ни њихове телефоне а контакт са дететом му је ускраћен већ две године, због исто тако лажне пријаве. Ово фабриковање пријава може свако сваком да уради, и то је најстрашнији моменат у овом ужасном систему. Довољно је само купити картицу и бити довољно покварен да самом себи пошаљеш претеће поруке а онда све то сачуваш и предаш полицији, накарадни систем ће с...

Splitting (цепање) је први описао Ronald Fairbairn у својој формулацији теорије објектних односа; почиње као неспособност детета да комбинује испуњавајуће аспекте родитеља (добар објекат) и њихове аспекте који не реагују (незадовољавајући објекат ) . Дете не доживљава себе и објекат, ни добро и лоше као различите ентитете. Kernberg, Otto F. (1990). Гранична стања и патолошки нарцизам. Лондон. стр. 165. Ако особа не успе да испуни овај развојни задатак на задовољавајући начин, може се појавити гранична патологија. У граничној организацији личности, Кернберг је пронашао „раздвојена его стања која су резултат употребе „цепања“ одбране“. Splitting (цепање) се индукује код деце у развод у и раздвајања када су везана за психичке сукобе родитеља. Ово узрокује цепање ега и пројекцију на родитеље добрих/лоших или идеализованих и демонизованих. Динамика отпора/одбијања је израз који користи АФЦЦ и који сматра да је проблем системски, тврдећи да поларизирање проблема идентификацијом...

ПРАВО ДЕТЕТА НА ЛИЧНЕ ОДНОСЕ СА РОДИТЕЉЕМ ЈЕ ПРАВО ДЕТЕТА КОЈЕ МУ ПРИПАДА И ПО ЕВРОПСКОЈ КОНВЕНЦИЈИ О ОСНОВНИМ ЉУДСКИМ ПРАВИМА И СЛОБОДАМА И ПО УСТАВУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ По члану 61. Породичног закона, дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи. Право детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи може бити органичено само судском одлуком када је то у најбољем интересу детета. Суд може донети одлуку о ограничавању права детета да одржава личне односе са родитељем са којим не живи ако постоје разлози да се тај родитељ потпуно или делимично лиши родитељског права или у случају насиља у породици. Дете има право да одржава личне односе и са сродницима и другим лицима са којим га везује посебна блискост ако ово право није ограничено судском одлуком. "Узраст од четири године правилно је препознат као моменат у развоју детета који омогућава да се успостави потпуни модел одржавања личних односа са оцем, што подразумева и ноћење викендом. ОКОЛНОСТ ДА М...

"Pravo deteta je da zna važne činjenice u vezi svoje porodice poput porekla, vere i običaja. Održavanje ličnih odnosa između maloletne dece i njihovih deda i baba po ocu jeste u najboljem interesu dece jer su oni ocenjeni kao adekvatne ličnosti sa odgovarajućim socioekonomskim uslovima te deda i baba po ocu, kao tužioci, imaju pravo na održavanje ličnih odnosa sa decom na dan njihove krsne slave..." (presuda Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3673/19 od 26.novembra 2019.) Po stavu 5. člana 61. Porodičnog zakona, dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograičeno sudskom odlukom. Ovim stavom se garantuje pravo deteta da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim licima, koji ne moraju biti srodnoci sa kojima ga vezuje posebna bliskost. advokat Milina Dorić zamenik predsednika Pokreta Živim za Srbiju