PRAVDA ZA TATE

Реч дискриминација је по пореклу, сврси и смислу правни термин и означава немање истих права. Али у Србији мушкарци и жене имају иста права. Не постоји никаква дискриминиација. Заправао, кад би пажљиво погледали законе видели би да заправо жене имају бројне привилегије. Дакле, ако се уопште говори о дискриминацији, може се говорити само о дискриминацији мушкараца. А када феминисткиње говоре о дискриминацији оне заправо говоре о различитој заступљености мушкараца и жена у неким занимањима. То је потпуно извитоперење значења те речи. А то што постоје разлике у заступљености је резултат чињенице да се мушкарци и жене природно разликују. Разликују се биолошки: цитолошки, ембриолошки, хематолошки, физиолошки, патофизиолошки, неуролошки, ендокринолошки, анатомски, морфолошки итд. Разликују се и психички. Имају различите вредности, ставове, аспирације итд. Дакле, не ради се ту о било каквој дискриминацији, него о природним полним разликама. Опет долазимо до – како гласи моја књига – „занемари...

Вероватно међу српским јавним радницим не постоји особа које више од мене подвлачи тезу да је феминизам покрет против брака и породице. На срећу то полако препознају и црквени великодостојници. У Васкршњој посланици Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије је рекао: „Апелујемо да се укине насиље над српским језиком и одредбе закона које то насиље намећу, нарочито кроз противуставан закон, који намеће такозвани родно осетљив језик иза ког се крије борба против брака и породице.” Патријарх није споменуо ни феминизам, ни феминисткиње, а могао је. Јер лоби који намеће родно осетљив језик је феминистички, а оне које га намећу су феминисткиње. То патријарх није могао да преломи преко устију, али је свеједно погодио суштину. Бранкица Јанаковић је у емисији „Четвртом у 9” у четвртак 20. априла 2023.рекла: „Ја сам била зачуђена због чега је употреба родно осетљивог језика била удар на брак и породицу. То ме силно забринуло.” Али она је или глупа или се прави глупа. Биће да је то друг...

Foto: Istinomer, Zoran Drekalović Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, гостовала је прекјуче – у четвртак 20. априла 2023. – на РТС-у у емсији „Четвртком у 9”. Анализа њеног наступа даје одличан увид у феминистичке махинације. То ће бити учињено у десет теза. Прво. Жељна да докаже да је закон о „родно осетљивом језику” потребан, она је цитирала део из једне давно објављене православне публикације у којој се често користе фимининативи. Али то заправо не иде у прилог тези коју жели да брани. Наиме, то само доказује да је српски језик по природи „родно осетљив”, па да не треба никакав политички наметнути закон који би ту „родну осетљивост” прописивао. Чак је и литургијски језик „родно осетљив” (владичица, наставница итд.). Дакле, закон о „родно осетљивом” језику није потребан. Језик сâм намеће и укида „родну осетљивост” према осећању његових говорника. Друго. Она је поновила помодну феминистичку тезу да је род „социјална конструкција пола”. Да би то доказала она је рек...

Извор: Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika У четвртак 20. априла 2023 – у ударном термину – од 21 h – на РТС-у емитована је дебата о родно осетљивом језику. На основу ње могу се извести бар десет закључака. Прво. По мишљењу Бранкице Јанковић, поверенице за заштиту равноправности, тај језик треба да помогне „родној равноправности”. А колико је то тачно види се и по саставу дискутаната: сви дискутанти су жене. Није био позван ниједан мушкарац. Није позван ни др Драган Станић, председник Матице српске, ни др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, а они су представници наших најпозванијих институција да решавају језичку материју. Дакле, није испоштован ни принцип мериторности, а ни саме „родне равноправности”. Друго. Бранкица Јанковић је истакла да тај језик треба да помогне већој „видљивости” жена. Али „видљивост” жена се не постиже законским одредбама, него друштвеним признањем женских заслуга. Жене ће бити толико „видљиве” колико то радом и зн...

Извор фотографије; https://www.netflix.com/rs-hr/title/70113299 Да би стекли љубав жене неки мушкарци морају да усвоје или бар издржавају женино дете или децу из претходног брака или бракова, односно везе или веза. Понекад морају да издржавају и другу женину родбину, на пример, њену маму или њеног тату, тј. ташту или таста. У том случају мушкарац се нађе у ситуацији да мора да издржава себе, жену, можда заједничко дете, пасторка или пасторке, а можда и још неке особе. Све је више разведених жена и све је више очуха. Све то указује да не живимо у патријарахату, друштву у којем се све врти око мушкарца, него у матријахату, друштву где се све врти око жене, њене родбине и њених потреба. Нисам чуо за покрет за права очуха, а они објективно имају доста одговорности. О очевима, па и о очусима, нико не брине. Борце за социјалну правду они не занимају. Али зато наше друштво пуном паром развија „културу самохраних мајки” („single mom culture”). Бог, па самохрана мајка. А отац, a и очух – махом ...

  У интервјиу за „Слободан Печат“, професор ФЕИТ-а Атанас Илиев , рекао да своју ћерку Лилијану није видео 12 година јер је његова тадашња супруга девојчицу извела ван граница Македоније и одлучила да живи у Србији. Мала Лилијана је тада имала нешто више од две године, тек је добила новогодишње поклоне од оца и тада су последњи пут породично славили празнике.  Илиев каже да је његово дете отуђено, што је тежак облик насиља. Брак може да се раскине, каже Илиев, али отац остаје отац и увек треба да буде поред детета, а одвајање детета од родитеља је тежак облик насиља који институције не препознају. Илиев је покренуо поступак пред македонским институцијама да му вратe дете, али то не само да није довело до позитивног исхода, већ га је изазвало и подсмех неосетљивих институција. „Комуницирао сам са Центрoм за социјални рад, али су ме третирали као уљеза. Плакаo сам, а они су ми рекли, какав си ти човек?!" Извор:    https://www.slobodenpecat.mk/vi...

У случају незаконитог прекограничног одвођења детета из једне државе у другу државу, вршилац родитељског права, односно права на старање може тражити враћање детета, односно остваривање права на одржавање личних односа детета по основу: Хашке конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце од 1980. године Европске конвенције о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања Основни циљ Конвенције је да се обезбеди што хитнији повратак деце незаконито одведене или задржане у некој држави уговорници и да се права на старање и личних односа са дететом по закону једне од држава уговорница стварно поштују у другој држави уговорници. Примарни услов који мора бити испуњен да би се одредбе ове Конвенције примењивале је да је дете одведено у државу која је потписница Конвенције и да је до незаконитог одвођења или задржавања дошло након њеног ступања на снагу у државама уговорницама. Међутим, иако су Република Србија и Северна Македонија држав...