НАМЕТАЊЕ "ОБРАЗОВНИХ ПАКЕТА" - насиље државе над децом и породицом

Недавно је Министарство просвете, науке и тахнолошког развоја послало директорима основних и средњих школа „Образовне пакете” у којима се промовише лезбијство и хомосексуалност. Уз њих је послато и „Стручно упутсво за примену образовних пакета о теми сескуалног насиља у образовно-васпитним установама”. Њега је изразила „Група за заштиту од насиља и дискриминације” уз сарадњу Инцест траума центра. Али та „Група” и није ништа друго него Инцест траума центар под другим именом. Лезбијско-феминистички лоби има много начина камуфлаже.

Mинистар просвете и Министарство, боље да раде на усвајању Алексиног Закона него да уводе којекакве уџбенике са порнографским садржајем, којима се промовише хомосексуалност.

„Образовни пакети”, као и „Стручно упутство” које их прати немају никакве везе са инцестом, нити спречавањем било каквог насиља или дискриминације. Њихов циљ је разарање породица. То се чини најпре тиме што се промовишу хомосексуалност и друге сексуалне изопачености. То се чини и тиме што се у њима нон-стоп негативно говори о мушкарцима. Разбијање породице се вриши и супротстављањем дечака и девојчица. Чист лезбијки поглед на свет.

Какве су њихове намере, најбоље су показали наметањем скаредних „образовних пакета“ деци у школама и вртићима, у узрасту 3-18 година чиме су покушали да учине први „легалан“ корак у раној сексуализацији најмлађих у Србији.

Члан 2. Протокола 1 Европске конвенције о људским правима каже да нико не може бити лишен права на образовање. У вршењу свих својих функција у области образовања и наставе, држава поштује право родитеља да обезбеде образовање и наставу који су у складу с њиховим верским и филозофским уверењима.

Ако се родитељ побуни против неког предмета или дела градива у школи, школа је дужна да ученику понуди други предмет, градиво у складу с верским, филозофским уверењима родитеља. Школа не сме да ускрати детету образовање ако се родитељ побуни против предмета, градива.

С обзиром на то да је садржај „Образовних пакета“ намењен свој деци у предшколским установама, и основним и средњим школама, као и свим другим субјектима који су повезани с васпитањем и образовањем деце предшколског и школског узраста, јасно је да се учење о хомосексуалности, као и порнографски садржаји пакета желе наметнути свима без изузетка, свој деци без обзира на моралне вредности и верска, филозофска уверења њихових родитеља.

Стога су „Образовни пакети“ за предшколске и школске установе у супротности са Уставом и Кривичним законом Републике Србије, међународним споразумима и конвенцијама за људска права које забрањују наметање филозофских или верских уверења скупини која има другачија филозофска или верска уверења – у нашем случају, већини грађана Србије и њиховој деци.

Устав Републике Србије:

– члан 43, став 5: „Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима“;

– члан 64, став 1: „Деца уживају људска права примерено свом узрасту и
душевној зрелости“;

– члан 64, став 3: „Деца су заштићена од психичког, физичког, економског и
сваког другог искоришћавања или злоупотребљавања“;

– члан 65, став 1: „Родитељи имају право и дужност да издржавају, васпитавају
и образују своју децу, и у томе су равноправни“.

2) Кривични закон Републике Србије:

– члан 185, став 1: “Ко малолетнику прода, прикаже или јавним излагањем или на други начин учини доступним текстове, слике, аудио-визуелне или друге предмете порнографске садржине или му прикаже порнографску представу, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци“,

– члан 185, став 3: „Ако је дело из става 1. или 2. овог члана извршено према детету, учинилац ће се казнити за дело из става 1. затвором од шест месеци до три године…“

-  Кривично дело трговина утицајем (чл. 366 КЗ), а са основом извршења кривичног дела повреда равноправности (чл. 128 КЗ);

3) Универзална декларација о људским правима:

– члан 26, став 3: „Родитељи имају првенствено право да бирају врсту образовања за своју децу“;

4) Конвенција УН о правима детета:

– члан 14, став 2: „Државе чланице поштују права и дужности родитеља и, у одређеним случајевима, законских старатеља да усмеравају дете у остваривању његовог права на начин који је у складу с развојним способностима детета“; другим речима дете има право на слободу мишљења, савести и вероисповести, уз одговарајуће усмеравање од стране родитеља у складу с развојним способностима детета;

– члан 17, став 1: „Државе чланице омогућавају детету приступ информацијама и материјалима из различитих националних и међународних извора, посебно оних чији је циљ унапређење његовог социјалног, духовног и моралног добра и физичког и менталног здравља. У том циљу, државе чланице: … (е) подстичу развој одговарајућих смерница за заштиту детета од информација и материјала који штете његовом добру, имајући у виду одредбе чл. 13. и 18; другим речима дете има право да тражи информације које га интересују, а држава мора да га заштити од штетних материјала и информација;

– члан 36: „Државе чланице штите дете од свих других облика искоришћавања штетних по било који вид дететове добробити“; другим речима дете мора да буде заштићено од сваког вида искоришћавања које је штетно за њега;

5) Међународни пакт о грађанским и политичким правима:

– члан 18, став 4: „Државе уговорнице овог Пакта се обавезују на поштовање слободе родитеља, односно законских старатеља, да обезбеде верско и морално васпитање своје деце у складу са својим убеђењима“;

– члан 24, став 1: „Свако дете без икаквог разликовања заснованог на раси, боји, полу, језику, вероисповести, националном или друштвеном пореклу, имовини или рођењу, има право на мере заштите од стране његове породице, друштва и државе које захтева његов положај малолетника“.

Дакле, обавезно сексуално образовање у државним школама не сме да угрожава слободу родитеља, на васпитање и образовање деце у складу са њиховим верским,  филозофским уверењима.

Овде се не ради о добробити деце, нити о образовању деце. Овде је реч о насиљу  над децом и породицом, од стране  појединаца,  високо позиционираних унутар система. Обзиром да је реч о људима који представљају државу, слободно можемо рећи да је ово напад државе на децу, напад на породицу, насиље над грађанима од стране државе.

Иако су спорни пакети „уклоњени“, они нису престали са својим активностима притисака на породицу са стварном или потенцијално могућом штетом по нашу децу и друштво.

То што је Министарство просвете повукло „пакете“, не значи да је завршена ствар, јер аутори тих истих пакета уз помоћ других НВО са широким овлашћењима делују  у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, институцији центара за социјални рад, Министарству здравља и Министарство просвете.

Позивамо на кривичну одговорност све одговорне у надлежном Министарству просвете , као и оставку министра Шарчевића, и одговорних унутар министарства.

Бујић Горан, испред групе грађана "ПРАВДА ЗА ТАТЕ И ТАТА ЈЕ РОДИТЕЉ".