УЛОГА ЖЕНА У ПОРОДИЧНОМ ПОКРЕТУ

Жене имају главну улогу у антипородичном покрету. Жене, махом лезбијке, носитељице су антипородичне политике свуда у свету, па и код нас. Жене чине окосницу у свим водећим антипородичним лезбијско-феминистичким организацијама (Аутономни женски центар, Инцест траума центар, Реконструкција Женски фонд, Жене у црном и Лабрис).

Жене чине окосницу и у свим политичким антипородичним телима (Женска парламентарна мрежа и Координационо тело за родну равноправност). Ко убија породицу? Жене из антипородичних организација.

Главни критичари те антипородичне политике до сада су били махом мушкарци (Слободан Антонић, Миша Ђурковић и ја). Они знају ко и како убија породицу, али свака њихова критика – ма колико аргументована и рационална била – спремно бива окарактерисана као мушка „мизогинија”. Иако је аргумент бесмислен – јер узима у обзир пол критичара, а не саме аргументе – код јавности делује. Будући да су носитељице антипородичне политике жене, носитељице породичне политике такође треба да буду жене. Тиме би се из феминистичких руку избио бесмислени, али ефикасни аргумент мушке „мизогиније”.

На надавно одржаном Првом сверодитељском протесту у Београду видно место заузмале су жене (Снежана Терзић, Јована Стојковић и Драгана Баша). То је сингал да се жене полако буде из анестезије радикалог феминизма. Треба и даље будити жене и подсећати их да од њих зависи судбина породице у Србији. Жене имају много већи утицај него што су га обично свесне.

Владислав Ђорђевић