„АУТОНОМНИ ЖЕНСКИ ЦЕНТАР О ПРИМЕНИ ЗАКОНА О СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ”

„АУТОНОМНИ ЖЕНСКИ ЦЕНТАР О ПРИМЕНИ ЗАКОНА О

СПРЕЧАВАЊУ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ”

Да иза Закона о спречавају насиља у породици стоје лезбофемисткиње више се не крије. Тако је недавно – у петак 25. августа – у новосадском Дневнику – стр. 6 – објављен чланак чији наднаслов гласи „Аутономни женски центар о примени закона о спречавању насиља у породици”.
Први пасус гласи: „Аутономни женски центар започео је месечно праћење примене закона о спречавању насиља у породици. У првом извештају се, између осталог каже, да се на основу бројчаних података достављених од стране РЈТ може закључити да је ’примена Закона о спрачавању насиља у породици у првом месецу успешно започета. У јуну 2017. је разматано најмање 2430 случајева насиља у породици. Иако не знамо број донетих хитних мера у надлежности полиције, у готово половини рауматраних случајева насиља у породици надлежни заменици јавних тужилаштва су поднели предлоге за продужење хитних мера (1212 предлога). Највећи број ових предлога усвојен је од стране суда (1174)’.”

Зар не би требало да се о насиљу у породици брине неко неутрално државно тело, а не једна изразито радикалнофеминистичка и лезбијска НВО каква је АЖЦ?

Али то и не чуди када се има у виду да је АЖЦ управо и покретач тог закона. Скупштина Србије га је усвојила као њено послушно оруђе. Али лезбофеминистињама нимало није стало до складних породичних односа. Њима је управо стало да се везе и бракови растурају.

Дати лезбофеминисткињама да се брину о породици и „родним односима” исто је што и дати лисицама старатељство над кокошињцем. Пилића ће бити све мање, а лисице све гојазније. Бракова и веза све је мање, а феминисткиње су све задовољније.


Владислав Ђорђевић