Владислав Ђорђевић: Масовни целибат

Многе жене које знам су или старе уседелице или разведене – у сваком случају неудате. У већини случајева завршиле су факултете, а неке и више од тога. По правилу су и запослене. Шта их онда спречава да се удају? Чини ми се да немају мотив да се удају управо због своје социјално-економске самосталности. На брак гледају као на лишавање самосталности и слободе.

Многи мушкраци које знам су или стари бећари или разведени – у сваком случају неожењени. У већини случајева то су људи са завршеним факултетом, а неки имају и више академске титуле. Али све то им не помаже да се ожене.

Ту нешто није у реду. Шта? Одговор даје мој тата. Мој тата је звршио средњу занатску школу у једном забитом бенатском селу, али није имао проблем да се ожени. Али у његово време није било радикалног феминизма, који жене одвлачи од помисли да се удају, него је постојала патријархална свест да девојци приличи да се рано уда. Ја имам два факултета, али ни то ми није довољно да се оженим. Али ја живим у доба радикалног феминизма, када се девојке од малих ногу уче да је брак нешто најгоре што им се може десити.

Стога је целибат масовна појава. Имајући у виду доношење феминистичких закона и главнотоковско пропагирање феминизма број особа у целибату ће расти.