Проблеми са којима се суочавамо су разноврсни, и многобројни. Државу не интересују деца, породица. Борба за "родну равноправност" је феминистичка крилатица иза које се крије план да се мушкарац претвори у роба, да буде послушан, да ћути и робује радикалном феминизму.
Међутим, нису успели да нас звааде са женама, јер већина жена није под утицајем радикалних феминисткиња. Такве жене често буду жртве радикалног феминизма. Са каквим се психопатама срећемо у центрима, како се опходе према нама, о каквим је женама реч, да ли поштују људска права, достојанство човека...? Процените сами.
Ова прича је само кап воде у мору.
(почетак борбе)
Дођем данас у Центар за социјални рад Бечеј. Седим у ходнику чекајући да им се заврши пауза. Директорка ЦЗСР Ивона Божовић као и већина у установи је упозната са мојом породичном ситуацијом. Такође и са мојим примањима и очевом пензијом који су са све мојом церебралном парализом мањи од 20 000. Одлично зна и да смо безброј пута долазили и због чега. Помислих да није потребно да се понављам. Питам је док прилази вратима канцеларије може ли да ме прими на пет минута, каже да не може. Кажем:
- У реду, а могу ли да вас питам нешто као човек човека? - питам је мирно, БЕЗ ПОДИЗАЊА ТОНА.
- Питај.
- Знате ли колико је подебљи канап? Толико нам остане кад поплаћамо све.
- Тај АГРЕСИВАН ТОН не пали код нас.
- Какав агресиван тон? Апсолутно нисам подигла глас.
- Ми смо вама помагали.
- А колико сте ми одузели од кад сам се родила до 2009. кад сам добила право на туђу помоћ и негу? (у брзини заборавих да кажем да тадашња директорка не би допустила да остварим ни на то право да отац није био жустрији рекавши бесан да више не могу да раде физичке послове како би ми плаћали лекове, до тада нису ништа НИ ОД КОГА тражили)
- То је ствар министарства!
- Добро, да Вас питам само још једну ствар. Узмимо за пример да се ваша примања породична, рачунајући и плату, замене са нашим? Како би ви преживели месец дана са трочланом породицом и мање од 20 000 њихових прихода или 1900 динара ако рачунамо само моја примања? Како ја са 1900 динара да живим, идем на контроле купим лекове?
- ПА ОВО СТВАРНО НЕМА СМИСЛА!
И залупи ми врата испред носа. Ваљда се много увредила. Директорка која на сав глас говори колико је битан КОРЕКТАН ОДНОС ПРЕМА ЉУДИМА И ПОШТОВАЊЕ ПРЕМА ЊИМА залупи врата испред носа. Најважније је показати макар мало људскости. Нема смисла што за 21 годину нису дошли кући да виде како живимо, по дужности. То нема смисла. Следећи корак мој је "ЖИВОТ ПРИЧА" ИМЕ ПО ИМЕ, ПРЕЗИМЕ ПО ПРЕЗИМЕ. Документ за све што сам рекла ПОСТОЈИ. Уколико не успем на тај начин да обезбедим ПРАВО НА ЖИВОТ идем испред Владе Србије и нећу се враћати кући док НЕ ДОБИЈЕМ ПРАВО ДА ЖИВИМ, А ДА ТО НЕ БУДЕ ОД ВАЗДУХА тј. 1900 динара. Идем на све, ништа већ имам. Душу не дам. СВОЈЕ СНОВЕ не дам."
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!