Kako nikakvog odgovora nije bilo, u ostavljenom roku, bili smo strpljivi pa smo urgirali tražeći odgovore, posle više od godinu dana, juna 2016. godine. Odgovori nisu nikada stigli.
Zatim smo i dalje bili strpljivi, pa smo naredni protest održali 20. marta 2018. godine. I tada smo predali listu zahteva. Evo, posle nekoliko dana, odgovora nema. Izgleda da ih neće ni biti. Bili smo strpljivi. Kao gradjani Republike Srbije pokušali smo da rešimo probleme sa odgovornima, hteli da pomognemo u rešavanju. Evo već nekoliko puta.
Promenili su se ministri, državni sekretari, ali problemi su ostali. Ostalo je i ignorisanje pojava na koje smo ukazivali, i jasno odbijanje nadležnih da se razgovara i traže rešenja. Naivno smo verovali da se Ministarstvo bavi rešavanjem problema svojih građana, naivno poverovali u ono što je napisano u zakonima. Sudbina naše dece ne zanima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. A time, ni Vladu Republike Srbije. Surovo, ali istinito.
Državu ne zanimaju njeni građani, Mislim da je jasno da ovaj, dosadašnji, način za dolazak do nekog rešenja, je bilo najobičnije gubljenje vremena. Bili smo naivni. Mi, roditelji, nemamo pravo da odustanemo od svoje dece, od svega ružnoga i traumatizujućeg što im se dogadja. HITNO moramo da potpuno promenimo strategiju i da posegnemo za drugim sredstvima koja nam stoje na raspolaganju.
Dejane da li imate neki email?
ОдговориИзбриши