ВЛАДИСЛАВ ЂОРЂЕВИЋ: НАСИЉЕ - ОДГОВОРНОСТ ЦЕНТАРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД

Др Милу Алечковић је нeдавно интервјуисао Дејан Лучић. Њему је рекла да је Андерс Брејвик после масакра којег је починио плакао на месту где су га као дете отеле раднице центра за социјални рад – Барневернет. Дакле, овај масовни убица носи неке тешке труме из детињства.

Сама др Мила Алечковић је тужила једну радницу центра за социјални рад и спор добила. Ни она нема лепа искуства са том установом.

Недавно је млада жена Евица Уметић извршила самоубиство, а пре тога је била у центру за социјални рад у Сремској Митровици. И она вуче неке трауме из своје породица, а можда и из те установе.

Масовни убица Коста Кецмановић је дете разведених родитеља. Можда је и он трауматизван искуством развода својих родитеља. Можда је лошој ситуацији допринео и центар за социјални рад. Колико сам обавештен, он је рекао да је масовно убиство починио да би се осветио својој мајци и другим мајкама. Мржња према мајкама („мизоматрија”) је нека подврста мизогиније. Можда је та мизогинија разлог зашто је пуцао махом у девојице. Седам их је убио, а још неколико ранио. Можда дечко има неке неке трауме везане за мајку. Можда одговорност у свему томе сноси и центар за социјални рад. Ту тезу треба проверити. Чини се да је напад резултат нагомиланих негативних емоција.

Нису ретки случајеви да мушкарци убију жену испред центара за социјални рад. Понекад убију и своје дете, па и себе. Очигледно је да имају тешке трауме везане за ту установу. Неке особе – а међу њима и новосадска адвокатица Милина Дорић – прстом упиру у ту установу. Све то сугерише да су центри за социјални рад карциноми друштва.

Неки – попут др Миле Алечковић – сматрају да су центри за социјални рад паклене институције јер су под патронатом норвешког Барневернета. Други оптужују амерички US AID. Било како било, стиче се утисак да су то најтоксичније установе код нас. На души су им бројне жртве. Некој будућој озбиљној власти стоји као дужност да расветли њихову улогу код многих убистава и самоубистава.