PRAVDA ZA TATE

Основно начело сваког поступка који се води пред судом (да ли био парнични, кривични, ванпарнични или пак прекршајни) је да се он мора водити у временским границама и оквирима који су разумни и неопходни потребни за његово вођење и окончање. Судови су самостални и независни државни органи који штите права грађана, те би оваква злоупотреба од стране суда, тј. непотребно одуговлачење судског поступка, морала бити санкционисана. Ако сматрате да поступак у коме сте учесник предуго траје, или се против вас несразмерно дуго води истрага, покрените поступак по Закону о заштити права на суђење у разумном року. Закон признаје новчано обештећење у износу од 300 до 3.000,00 ЕУР у динарској противвредности на дан исплате, према средњем курсу НБС, по предмету. Дана 17. децембра 2018. године  поднео сам предлог за извршење  на основу извршне исправе  Основном суду у Новом Саду против некадашње супруге, као извршног дужника, ради одржавања личних односа  са ...

Krivična prijava podnosi se na osnovu čl.280. ZKP. Državni i drugi organi, pravna i fizička lica prijavljuju krivična dela za koje se goni po službenoj dužnosti, u kome su obaveštena ili saznaju na drugi način, pod uslovima predviđenim zakonom ili drugim propisom. Krivična prijava se može podneti lično nadležnom javnom tužilaštvu, pismeno na zapisniku u nadležnom tužilaštvu ili policiji. U krivičnoj prijavi mora biti navedeno: -protiv koga se podnosi krivična prijava (lični podaci prijavljenog – ime, prezime, adresa prebivališta, JMBG, kontakt telefon); -zbog kog krivičnog dela (ukoliko podnosilac krivične prijave zna koje je krivično delo izvršeno, navesti njegov naziv, ali krivična prijava ne mora da sadrži naziv krivičnog dela); -obrazloženje krivične prijave u kojem je potrebno navesti vreme i mesto izvršenja krivičnog dela, kao i detaljan opis na koji način je krivično delo izvršeno; Uz krivičnu prijavu potrebno je da podnosilac navede sve dokaze ko...

Претпрошле године – 13. јула 2017. – у 09:31 јавио ми се један пријатељ са порукицом: „Ne poznajemo se, pa se izvinjavam na slobodi obraćanja… Video sam da ste mi lajkovali može se reći neku raspravu sa ženom koja ne razume šta se dešava u Srbiji i zbog takvih kao ona što je imamo strašno teško stanje u državi i ne vidi se boljitak bar skoro. Verujte mi da ja poštujem svakoga, ženu, majku, sestru, pogotovo. Imam žensko dete, ćerkicu koju obožavam, naravno. Samo sam napisao nešto što me tišti povodom užasa koji je počinio čovek ubivši suprugu i sina… Naravno da je to užasan zločin, ali toga je bilo i biće sve više. Naravno da opravdanja za to nema, ali ja vam garantujem da takvih miniranih bombi imamo mnogo po Srbiji. Lično mi je padalo svašta na pamet. Nešto pukne u čoveku, dođe do pomračenja uma nakon mnogo nepravde koju trpi… Ne pravdam ga, ali zaista niko ne radi na prevenciji i niko se ne pita zašto se to događa… Lako je proglasiti ga monstrumom, osuditi ga, uništiti ga… Kako ...

Da. Uspeo sam. Izborio sam se za svoje dete, pa i sebe. Nosio sam se sa lažnim optužbama za porodično nasilje, a pre toga i svakakvim vrstama psihičkog i emotivnog zlostavljanja, pretnje odvođenjem deteta i uskraćivanjem viđanja, manipulacijama i čime sve ne, Bog sveti zna. Prošlo je već neko vreme, a nisu ni draga sećanja, nekako um sam teži da sve zaboravi.  I sada bih da podelim to što sam saznao. Možda još nekome pomogne, spasi nekoga i još neko bude mogao svoje dete da viđa. Ako ste već optuživani i procesuirani po tome, ovo vam, na žalost, ne može puno pomoći. Pre svega, šta je srž problema? Sistem koji veruje – ženama! Vaša reč se ne računa toliko koliko NJENA REČ. Ako se svede na reč protiv reči, izgubićete. Prema tome, zašto biste to dozvolili? Ne igrajte po njihovim pravilima! Kad sam uvideo da sve ide do đavola, da nema više šale, šta mi se sprema, pitao sam se ima li neke odbrane od toga. Obraćao sam se advokatima, raznim službam... I evo šta sam saznao ...

Како смо дошли до тога да у главама многих људи – поготово младих – постоји поприлична збуњеност у погледу свог „родног” идентитета? Како смо дошли до тога да све више људи не зна коју „родну” улогу треба да игра? Како смо дошли до овог „родног” хаоса? Како смо дошли до тога да је „родна теорија” цењена у академској заједници, иако нема научног утемељења и у контрадикцији са елементарним природнонаучним чињеницама? Како смо дошли до тога да се „родна идеологија” намеђе путем државних закона? Како то да је „родна идеологија” постала део државне и међународне политике? Како то да је „порицање биологије” данас свеприсутно у друштвеним наукама? Одговоре на та и слична питања биће дата на промоцији књиге „Занемаривање биологије у друштвним наукама: критика феминистичког култур-детерминизма”, која ће се одржати од 20 до 22 часа у петак, 14. децембра 2018 године у месној заједници Соња Маринковић у Новом Саду (Кеј жртва рације 4). На промоцији ће говорити др Јасмина Ранђеловић...

Mole se svi dobri ljudi koji mogu da pomognu da uplate novac kako bi se četvorogodišnjoj Eleonori, pružila šansa za život, jer boluje od jako retkog zloćudnog tumora jetre hepatoblastom sa metastazama na plućima.   Eleonori Černoh dijagnostifikovan jako redak zloćudni tumor jetre hepatoblastom sa metastazama na plućima. Do sada je primala hemoterapije u dečijoj bolnici u Novom Sadu.   Mala Eleonora sa svojom   porodicom 10.12.2018. godine putuje u Memphis, Tennessee gde je čeka teška operacija. Troškovi hirurške nege su obezbeđeni. Ono što nije poznato je vreme koje će tamo provesti, i troškovi njene eventualne dodatne nege. Stoga MOLIMO sve dobre ljude za pomoć. Unapred se neizmerno zahvaljujemo svima koji budu u mogućnosti da uplatom na račun doprinesu da Eleonora ponovo bude zdravo dete. Br. računa za uplate iz Srbije je: 265000000533350530 Br.računa za uplate iz inostranstva: 265050000035782650 Raiffeisen banka a.ad. Napominjemo, da će sva prikupljena sr...

Pita mama jednog gdina. sjeća li se on ove cure (mene). Pružam ruku, "Drago mi je. Ja sam Ana. Marijina mala." Gleda mene čovik i kaže "nisi ti materina, ti si ćaćina". Mama se smije! Mama koja zna reći da sam njegova u svemu, da me ona "samo" rodila. Mama koja kaže da je moja osobnost i karakter podsjećaju na tatu i njegovu stranu familije. Mama koja me sama podizala kad je tata umro. Mama koja je osjetila njegov kraj i poslala me kod rodbine na more da me poštedi većeg bola i patnje. Prošlo je skoro 12 godina, a dio mene izdahnuo je s njim. I dio mame. I dio brata. Od svega pamtim da sam bila voljena djevojčica. Tatina princeza. Tako sam se osjećala. Razumit će svaka od vas koja je imala sličnog oca. Ili ga ima, nadam se. Jedanaest ljeta je dovoljno da zaboraviš štošta, ali kako si se osjećala zbog nekoga...to ne! Tata je prva ljubav svake princeze. Tata je jedini koji nosi krunu, sve ostalo samo su titule u teoriji. On je ...