Pre nekoliko dana, jedan otac, posle više godina, je proveo par časova sa svojim sinom, u skladu sa sudskom odlukom. To je učinjeno, nakon toga, što je dete, u prisustvu socijalnih radnika, izrazilo želju da mu otac kupi željenu, brendiranu, trenerku, a otac to prihvatio. Bio je to razlog zbog kojeg su njih dvojica proveli par časova, zajedno, u gradu.
Više godina pre toga, isti Centar, u svojim stručnim mišljenjima, upućenim sudu, pozivao se na stav deteta, da ono ne želi da ima lične odnose sa svojim ocem. Jedna trenerka je, praktično, pokazala da postoji neka emotivna veza izmedju sina i oca. Da njihov odnos može da bude blizak i posle više godina. Trenerka je ukazala na nestručnost i kriminal centara za socijalni rad. Evo zbog čega. Ako je dete i dalje u emotivnoj vezi sa svojim ocem, zbog čega nadležni centar nije reagovao na emocionalno zlostavljanje deteta, svih ovih godina, od strane roditelja - majke, koja je samostalno vršila roditeljsko pravo? Emocionalno zlostavljanje je zloupotreba roditeljskog prava, a svaka zloupotreba tog prava je Zakonom zabranjena. Kao državni organ, zadužen za pomoć porodici, preventivni i korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, dakle, sa ovlašćenjima, svih ovih godina nije ništa preduzeo da spreči Zakonom zabranjenu zloupotrebu roditeljskog prava. Onda se postavlja pitanje, na koji način je isti centar utvrdjivao, navodnu, volju deteta? Da li je mišljenje deteta bilo formirano , uz sve potrebne informacije za njegovo formiranje, slobodu da se ono iskaže, i da li je dete bilo svesno svih posledica iskazivanja "svog mišljenja". ?Trenerka je dokazala da mišljenje deteta nije bilo autentično, da je to bilo mišljenje majke koje je projektovano u dete, i da su radnici centra to mišljenje dostavljali sudu. Drugim rečima, centar je zloupotrebio pravo deteta na participaciju u postupku. Umesto da postupi po Zakonom utvrdjenoj dužnosti i rukovodi se najboljim interesom deteta, centar se rukovodio najboljim interesom majke deteta, roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo. To je još jedan oblik zloupotrebe roditeljskog prava od strane majke deteta, Zakonom zabranjene, a centar stao u zaštitu tih postupaka. Jedna trenerka je to pokazala. Istražujući šta je sve jedna trenerka otkrila, stižemo i do Nasilja u porodici, koje su štitili i podsticali radnici nadležnog centra. Ako je dete, i zbog jedne trenerke, makar i na par časova, održavalo lične odnose sa svojim ocem, ko je to onda predhodnih godina to sprečavao? Ograničavanje slobode kretanja i komunikacije sa trećim licima, drsko bezobzirno i zlonamerno ponašanje, se odredbama Porodičnog zakona, naročito smatra Nasiljem u porodici. Centar nije sproveo ni jednu meru, svih ovih godina, da zaštiti dete od tih oblika Nasilja u porodici. A Porodičnim zakonom - zabranjeno je nasilje u porodici. Još jedno kršenje zakona od strane zaposlenih u tom centru.
Jedna trenerka je, ovog puta, ukazala i pokazala "stručnost" centara za socijalni rad i kriminal u njima.
Pre nekoliko dana, jedan otac, posle više godina, je proveo par časova sa svojim sinom, u skladu sa sudskom odlukom. To je učinjeno, nakon toga, što je dete, u prisustvu socijalnih radnika, izrazilo želju da mu otac kupi željenu, brendiranu, trenerku, a otac to prihvatio. Bio je to razlog zbog kojeg su njih dvojica proveli par časova, zajedno, u gradu. 
Više godina pre toga, isti Centar, u svojim stručnim mišljenjima, upućenim sudu, pozivao se na stav deteta, da ono ne želi da ima lične odnose sa svojim ocem. Jedna trenerka je, praktično, pokazala da postoji neka emotivna veza izmedju sina i oca. Da njihov odnos može da bude blizak i posle više godina. Trenerka je ukazala na nestručnost i kriminal centara za socijalni rad. Evo zbog čega. Ako je dete i dalje u emotivnoj vezi sa svojim ocem, zbog čega nadležni centar nije reagovao na emocionalno zlostavljanje deteta, svih ovih godina, od strane roditelja - majke, koja je samostalno vršila roditeljsko pravo? Emocionalno zlostavljanje je zloupotreba roditeljskog prava, a svaka zloupotreba tog prava je Zakonom zabranjena. Kao državni organ, zadužen za pomoć porodici, preventivni i korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava, dakle, sa ovlašćenjima, svih ovih godina nije ništa preduzeo da spreči Zakonom zabranjenu zloupotrebu roditeljskog prava. Onda se postavlja pitanje, na koji način je isti centar utvrdjivao, navodnu, volju deteta? Da li je mišljenje deteta bilo formirano , uz sve potrebne informacije za njegovo formiranje, slobodu da se ono iskaže, i da li je dete bilo svesno svih posledica iskazivanja "svog mišljenja". ?Trenerka je dokazala da mišljenje deteta nije bilo autentično, da je to bilo mišljenje majke koje je projektovano u dete, i da su radnici centra to mišljenje dostavljali sudu. Drugim rečima, centar je zloupotrebio pravo deteta na participaciju u postupku. Umesto da postupi po Zakonom utvrdjenoj dužnosti i rukovodi se najboljim interesom deteta, centar se rukovodio najboljim interesom majke deteta, roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo. To je još jedan oblik zloupotrebe roditeljskog prava od strane majke deteta, Zakonom zabranjene, a centar stao u zaštitu tih postupaka. Jedna trenerka je to pokazala. Istražujući šta je sve jedna trenerka otkrila, stižemo i do Nasilja u porodici, koje su štitili i podsticali radnici nadležnog centra. Ako je dete, i zbog jedne trenerke, makar i na par časova, održavalo lične odnose sa svojim ocem, ko je to onda predhodnih godina to sprečavao? Ograničavanje slobode kretanja i komunikacije sa trećim licima, drsko bezobzirno i zlonamerno ponašanje, se odredbama Porodičnog zakona, naročito smatra Nasiljem u porodici. Centar nije sproveo ni jednu meru, svih ovih godina, da zaštiti dete od tih oblika Nasilja u porodici. A Porodičnim zakonom - zabranjeno je nasilje u porodici. Još jedno kršenje zakona od strane zaposlenih u tom centru.
Dejane jel imate neku email adresu?
ОдговориИзбриши