Kostić Dejan: IZLAZE NA SVETLO DANA LUDOSTI OTUĐUJIĆIH RODITELJA - O MAJCI ZLOSTAVLJAČU I NJENIM POMAGAČIMA

Moju pažnju privukao je ovaj novinski tekst, pojačan prilogom u udarnom dnevniku jedne naše nacionalne TV. Jedno dete - devojčica je posle devet godina života sa majkom, sudskom odlukom, predata ocu. Razlog se zvanično nigde ne navodi, jer, postupci u vezi sa pravima deteta u ovoj državi su obavijeni velom tajnosti. Ali, ljudima, poput mene, koji su dugo u ovoj problematici, jasno je zašto je to učinjeno. Majka ima bipolarni poremećaj ličnosti i svih ovih godina dete je, kako sama navodi: "sporadično viđala oca", uz napomenu da je to "njegova krivica", a ne njena, koja je nad tim detetom samostalno vršila roditeljsko pravo, pa time i bila jedini roditelj koji je odgovoran za pravilan psihofizički razvoj deteta.

https://www.alo.rs/vesti/drustvo/513829/uzas-u-rakovici-otac-drzi-devojcicu-u-kucnom-pritvoru-nudio-majci-hiljadu-evra-da-je-otkupi/vest?fbclid=IwAR0hYhDHj_fuCOOVPlM2jyWfT5yMAfrQenmxbsKCXHWaHmOm9sHhLTn2oS4

Dakle, jasno je da je majka bila roditelj koja je OTUĐIVALA dete od oca. Više puta smo o toj posledici jednog od najbrutalnijeg oblika Nasilja u porodici pisali u ovoj grupi. Prenosili smo i efektne načine rešavanja tog problema - momentalno oduzimanje deteta od takvog roditelja i predaja drugom roditelju. I, gle čuda, to se, izgleda, i DOGODILO U SRBIJI. Jedno dete je oduzeto od roditelja koji je sprovodio otuđivanje i prebačeno kod drugog roditelja. I to bi bilo za pohvalu, samo da nije dopušteno da toliko vremena prodje. Čitavih devet godina. Kada je Sud, uz predlog nadležnog Centra to učinio, i kada je takva odluka izvršena, ZLONAMERNI RODITELJ - majka pokušava sada da zloupotrebi i medije da bi se domogla deteta i nastavila da nad detetom sprovodi intenzivno i brutalno nasilje, koje je i do sada činila.

Majka sada, putem medija, ( ne poštujući tajnost kada su u pitanju postupci vezani za prava deteta) oca optužuje da dete drži u zatočeništvu. Pazite, ona do sada "nije" držala dete u zatočeništvu? Punih devet godina. To sada, kako ona navodi - radi otac. Dete je do sada tri puta bežalo od oca (verovatno se vraćalo majci) i to je činjenica koja se provlači u medijima. Da li to pojačan nadzor deteta od strane oca kada su u pitanju komunikacije deteta čini opravdanim i razumljivim za širu publiku? Ili je to, možda, oblik zlostavljanja deteta koje je čak tri puta bežalo u naručje svog stvarnog ZLOSTAVLJAČA?

Taj otac se legalno i legitimno punih 9 godina borio za svoje dete. Može li takva osoba i da pomisli da zlostavlja svoje dete? Otac i stric su upali u kupatilo dok se devojčica tuširala, navodi majka, istovremeno ukazujući da je devojčica u to vreme bila na video vezi sa njom. Posle toga dete je, kako majka navodi, dobilo averziju prema tuširanju, prema održavanju higijene. Video veza sa majkom za vreme tuširanja deteta ( što je, po meni nemoguće da dete ispod tuša drži video vezu putem mobilnog sa majkom) nije bilo ugrožavanje intimnosti deteta, ali, Bože moj, upad oca i strica jeste. U to kupatilo, ako se to zaista i dogodilo, u šta sumnjam, jer, izjave majke obiluju jasnim neistinama, upao je devojčicin otac i njegov brat, a ne neki manijaci, silovatelji i slično. Dete nije bilo ugroženo ni na jedan način od te dvojice, osim, što su, verovatno, prekinuli njenu komunikaciju sa majkom. I sasvim sigurno se devojčica nije tuširala, jer, mobilni telefoni ne funkcionišu u vodi.

Ali, takva priča, po agendi lezbofeministkinja mora da bude začinjena nekim oblikom seksualnog zlostavljanja dece, pa je taj "upad u kupatilo", po meni, čista nevešta izmišljotina sa jasnom aluzijom. "Potresnu" priču majke devojčice, koja ne živi sada sa njom, ali koja zna svaki današnji detalj načina života svoje kćeri (što samo ukazuje da upravlja potezima i ponašanjem deteta) začinjava doživotna koordinatorka sigurnih kuća - Vesna Stanojević, kratko i jasno izdajući naredbu nadležnima da to dete odmah bude vraćeno majci. Vesna Stanojević, navodna zaštitnica nekih žrtava, sugeriše sudu momentalnu izmenu odluke i vraćanje jednog nedužnog deteta pod punu kontrolu višegodišnje zlostavljačice.

Posle ovog i ovakvog istupa te Koordinatorke, valjda je svima jasno da te sigurne kuće kojima ona rukovodi ne predstavljaju sigurno utočište za prave žrtve, već, nešto drugo, potpuno suprotno. Posle ove gorke medijske priče, koja je obeležila 14. juni ove godine, ostaje pohvalni utisak da su KONAČNO institucije sistema postupile kako treba, doduše sa ogromnim zakašnjenjem. Da je ukazano na veoma težak položaj oca koji se već više godina unazad bori za dobrobit svog deteta, protiv zlostavljanja deteta, ne samo od strane roditelja koji je poremećena ličnost, već i protiv svih institucija koje su do sada štitile zlostavljače dece.

Dok je dete u izuzetno teškom položaju, sa vrlo jasnom indikacijom Stoholmskog sindroma, kojeg, izgleda, još uvek ne primećuju u Centru za socijalni rad. Detetu je hitno potrebna STRUČNA POMOĆ da prevaziđe stanje u koje je dospelo bez ikakve krivice. Dok bi majka ovog deteta treba da bude prvi roditelj koji će TRAJNO I POTPUNO biti lišena roditeljskog prava.

Autor teksta: Dejan Kostić