Акександар Јанковић: Феминистички пројекат "Рентирање дјеце".

Свакодневна прича о родној равноправности као и промотерке ове у суштини хомосексуалне агедне врло мудро избјегавају равноправност када је старатељство над дјецом у питању.Ту им не сметају ткзв. стереотипи, односно традиционални приступ да дјеца по разводу припадају искључиво мајкама.И добро, то и не би био толики проблем да огроман број очева није уцијењен разним стварима и прохтјевима бивших супруга да би имао голи контакт са дјецом.

Алиментација је прво и основно.Свако питање које се тиче дјетета, свако интересовање за дијете своди се на тај финансијски моменат.Јеси ли уплатио?Кад ћеш да уплатиш?Је л' мислиш да је само то довољно?Ово су само нека од стандардних питања и наравно уколико је одговор на било које од њих негативан по страну која поставља то питање слиједи казна.

Те казне нису саме по себи тешке за другог родитеља колико и само дијете пати.Те казне су такве да управо највише погађају само дијете.Свакога дана имамо све више и више истраумиране дјеце зато што се добар дио жена по разводу опходи као да су дјеца њихово приватно власништво које се очевима рентира за мјесечну надокнаду.Нико не пита да ли имаш или не, да ли си остао без посла или не, да ли си имао било какав други проблем, као што нико не пита колико на мјесечном нивоу издвојиш за дијете преко.

Закон је такође врло суров.Можете дјетету да приуштите стотине евра преко алиментације, то вам се не рачуна.Један или два мјесеца ако изостану можеш бити кривично гоњен а казна иде до двије године.Наравно, нико ни не пита гдје је ту логика и ко ће плаћати алиментацију ако би пуне двије године ишао у затвор?!

За сво то вријеме они који су највише на губитку су управо дјеца, док они који су у највећем добитку су разне феминистичке организације које снажно гурају овакву праксу, инвестирају у њу и залажу се за још веће санкције према мушкарцима.