Девојчица Љубица је рођена у напаћној Метохији. Добила је нежно име, али живот је није мазио. Колико може да се наслути, отац јој је рано преминуо. Можда је умро од неке болести. Можда управо од неке изаване од радијације, јер је Метохија контаминирана бомбама. Можда није имао новаца да се лечи. Болест и сиромаштво често иду заједно. Можда је убијен. Питање је да ли ћемо то икада сазнати. Како се чини, мајка јој није способна да се стара о њој. Можда је болесна. Можда напросто не жели да се о њој стара. Можда је се стиди. Можда је се одриче. Можда јој је то ванбрачно дете. Било како било, Љубица је Божје дете. Рођена је по промислу Божјему и има право на срећан живот!
Љубица је била на ивици егзистениције, потуцајући се од немила до недрага, све до часа када је нису удомили Мила и Ив. Примили су је у свој топли, удобни стан. Мила је као разлог за усвајање мале Љубице навела свој патриотизам. То и јесте разлог, али не пресудни. Свако по помаже другом најпре је човекољубац, па онда можда и патриота.
Мила и Ив су Љубици дали материјалну помоћ. Излечили су је од инфективних болести, поправили јој зубе, купали је и неговали, оденули је и украсили. Дали су јој и емотивну помоћ. Окружили су је љубављу. Престала је да се тресе и буде уплашена. Почела је да стиче самопуздање, да верује у себе и своју будућност.
Кренула је елитну школу. Почела да се истиче знањем и понашањем. Проговорила је стране језике. Летовала је у иностранству. Била је окружена људима од духа. Пред Љубицом је била светла будућност даме и интелектуалке, као што је то и њена добротворка.
Све је то изненада прекинуто 15. децембра 2017. када су је одвеле „феми-есесовке”. На силу је прекинут њен срећни напредак. То је она и предвидела у „прекогнитивним сновима”.
Али не брини, мала Љубице! Србија је уз тебе. Наћи ћемо те и вратити Мили и Иву. Поново ћеш бити вољена и пажена, окружена људима који те воле и желе да виде твој развој. Сви смо уз тебе, мила душице!
У име целе Србије, Владислав Ђорђевић
Љубица је била на ивици егзистениције, потуцајући се од немила до недрага, све до часа када је нису удомили Мила и Ив. Примили су је у свој топли, удобни стан. Мила је као разлог за усвајање мале Љубице навела свој патриотизам. То и јесте разлог, али не пресудни. Свако по помаже другом најпре је човекољубац, па онда можда и патриота.
Мила и Ив су Љубици дали материјалну помоћ. Излечили су је од инфективних болести, поправили јој зубе, купали је и неговали, оденули је и украсили. Дали су јој и емотивну помоћ. Окружили су је љубављу. Престала је да се тресе и буде уплашена. Почела је да стиче самопуздање, да верује у себе и своју будућност.
Кренула је елитну школу. Почела да се истиче знањем и понашањем. Проговорила је стране језике. Летовала је у иностранству. Била је окружена људима од духа. Пред Љубицом је била светла будућност даме и интелектуалке, као што је то и њена добротворка.
Све је то изненада прекинуто 15. децембра 2017. када су је одвеле „феми-есесовке”. На силу је прекинут њен срећни напредак. То је она и предвидела у „прекогнитивним сновима”.
Али не брини, мала Љубице! Србија је уз тебе. Наћи ћемо те и вратити Мили и Иву. Поново ћеш бити вољена и пажена, окружена људима који те воле и желе да виде твој развој. Сви смо уз тебе, мила душице!
У име целе Србије, Владислав Ђорђевић


Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!