Пређи на главни садржај

Владислав Ђорђевић: ПИСМО ЉУБИЦИ

Девојчица Љубица је рођена у напаћној Метохији. Добила је нежно име, али живот је није мазио. Колико може да се наслути, отац јој је рано преминуо. Можда је умро од неке болести. Можда управо од неке изаване од радијације, јер је Метохија контаминирана бомбама. Можда није имао новаца да се лечи. Болест и сиромаштво често иду заједно. Можда је убијен. Питање је да ли ћемо то икада сазнати. Како се чини, мајка јој није способна да се стара о њој. Можда је болесна. Можда напросто не жели да се о њој стара. Можда је се стиди. Можда је се одриче. Можда јој је то ванбрачно дете. Било како било, Љубица је Божје дете. Рођена је по промислу Божјему и има право на срећан живот!
Љубица је била на ивици егзистениције, потуцајући се од немила до недрага, све до часа када је нису удомили Мила и Ив. Примили су је у свој топли, удобни стан. Мила је као разлог за усвајање мале Љубице навела свој патриотизам. То и јесте разлог, али не пресудни. Свако по помаже другом најпре је човекољубац, па онда можда и патриота.

Мила и Ив су Љубици дали материјалну помоћ. Излечили су је од инфективних болести, поправили јој зубе, купали је и неговали, оденули је и украсили. Дали су јој и емотивну помоћ. Окружили су је љубављу. Престала је да се тресе и буде уплашена. Почела је да стиче самопуздање, да верује у себе и своју будућност.

Кренула је елитну школу. Почела да се истиче знањем и понашањем. Проговорила је стране језике. Летовала је у иностранству. Била је окружена људима од духа. Пред Љубицом је била светла будућност даме и интелектуалке, као што је то и њена добротворка.

Све је то изненада прекинуто 15. децембра 2017. када су је одвеле „феми-есесовке”. На силу је прекинут њен срећни напредак. То је она и предвидела у „прекогнитивним сновима”.

Али не брини, мала Љубице! Србија је уз тебе. Наћи ћемо те и вратити Мили и Иву. Поново ћеш бити вољена и пажена, окружена људима који те воле и желе да виде твој развој. Сви смо уз тебе, мила душице!

У име целе Србије, Владислав Ђорђевић

Коментари

Популарни постови са овог блога

PROTES ISPRED CSR NOVI SAD

Vest koju niko ne prenosi! Juče 6.11.2017.godine, u 11 sati održan je protest ispred Centra za socijalni rad u  Novom Sadu.  Novosadski centar je u svom radu učinio veliki broj propusta na štetu još jednog deteta.  Ko poznaje mene i moju porodicu zna i našeg Nikolu. Odgajali smo malog Nikolu nakon što ga je majka ostavila sa samo 5 meseci,sve do sada kada ima pet ipo godina. Za svo to vreme, 5 GODINA!!!  Ni jedan jedini poziv od "majke". I sada nakon smrti Nikolinog tate,pojavljuje se "majka", sada kada su deca jedini naslednici,odjednom ga sada želi. I na žalost,o nastavku njegovog života odlučuju ljudi ( centar za socijalni rad) koji toliko rade profesionalno, da im ne bi dao dozvolu da odlučuju  ni o udomljavanju pasa!! "Majka" koja ga je ostavila u živim ranama,sa svega 3-4 meseca bacala o pod,što je ravno pokušaju ubistva!! I mnogo toga još! LJUDI ONI ŽMURE NA TO!  NIDŽO MOJ,NASTAVIĆEMO DA SE BORIMO, I UVEK BITI TU ZA TEBE! Vole te...

Dr. Slađjana Velkov- BITNOST PORODICE ZA ZDRAV RAZVOJ DETETA

Da bi deca odrasla u zrele i nezavisne individue, potrebno im je da se vežu za odrasle osobe, jer uče iz njihovog zrelog ponašanja. Odrastanjem uz vršnjake, deca će ostati nezrela, jer kopiraju svoje nezrele vršnjake. Po rečima psihijatra Dr Gabor Mate, mala deca se vezuju za osobu samo preko fizičkog osećaja, pogleda, dodira, glasa. Neophodna im je fizička prisutnost, bliskost, dodir, zagrljaj, topla reč, osmeh, da bi razvila osećaj privrženosti, odanosti i sigurnosti. Beba plače noću jer joj je potrebna zaštita, bliskost. Kada je ostavimo da plače i ona se posle nekoliko noći navikne da spava bez budjenja, mi smo bebu u stvari programirali da privrženost  može da dobije samo ukoliko ne plače, ali smo je i otrgli od nas, naučili je da se ne vezuje, da ne traži pomoć. Kada deca porastu, tu, preko potrebnu vezanost za odrasle, prebacice na svoje vršnjake jer sa njima imaju fizičku bliskost, sa njima su veći deo vremena. Biće hladni i uzdrzani prema roditeljima, povlačiće se...

NOVOSADSKA "MAJKA MONSTRUM" izbola sina olovkom jer su se "malo sporečkali"

Kako saznajemo "majka monstrum" je u četvrtak 11.10.2018.godine olovkom izbola sina po telu jer su se "malo sporečkali". Tragičan događaj desio se u Novom Sadu  na Telepu. Maloletno dete je lakše  povređeno, i nakon obavljenog lekarskog pregleda smešteno  u   Sigurnoj ženskoj kući.  Novosadski Centar za socijalni rad, i S igurna  ženska  kuća nisu se oglasili povodom ovog slučaja. Kako saznajemo kroz  S igurnu  žensku  kuću,  prošao je ogroman broj zlostavljene dece, žrtve  nasilja, od strane svojih majki.

ZOV BELOG VUKA

Hrabar, snažan, usamljen, nepoverljiv, predator, tih, opasan, munjevit, oprezan, porodičan, društven, odan, osvajač, napadač, dosledan, slobodan, divlji, i lep - to je vuk. Beli vuk ne živi u čoporu, on je samotnjak. Kada nastupe teška vremena, beli vuk izlazi iz šume i poziva čopore da mu se pridruže. U svom romanu “Poslednji Evropljanin”, Dragoš Kalajić je o simbolici vuka zapisao: „Vuk dobro oličava jednu ljudsku silu koja je veoma složena i raznolika, a njena najupadljivija pojavnost je urođena potreba za slobodom kao osnovnim uslovom života… Vuka nije moguće pripitomiti, učiniti zavisnim i poslušnim, kao njegovog dalekog rođaka psa. Nije to moguće i zato što je mnogo pametniji. Za tu slobodu vezan je i snažan osećaj samopoštovanja i ponosa, bez premca među životinjama, a i među ogromnom većinom ljudi. Kod vuka je etika isto što i pamet. Vuk ne trpi nikakve kompromise, koje vidi kao izdaju svoje etike ili prirode. Rekao bih da u tim svojstvima vuka počiva objašnj...

ШТРАЈКОМ ГЛАЂУ ЗА ЗАШТИТУ ПРАВА ДЕТЕТА

Права деце нарочито су угрожена у ситуацијама након прекида брачних и ванбрачних веза. Мајке врше злоупотребу деце, и права деце ,у циљу задовољавања својих психичких и правних потреба. Судови, Центри за социјални рад,тужилаштва ,у свом раду подстичу, и помажу мајкама у извршењу разних кривичних дела на штету деце. Новосадској рупи грађана "ПРАВДА ЗА ТАТЕ-и тата је родитељ",обратио се господин др Војислав Симоновић са молбом да објавимо његову животну борбу за сопствено дете. Преносимо ову животну причу у целости. Надамо се да ће резултат овог животно важног питања бити оно што је најбоље за дете, деца су ипак најважнија у свему (бар би тако требало бити, чак и у личном односу, законским и правним актима и поступцима, државних и осталих службених лица – да се ради У КОРИСТ ДЕЦЕ…) . Надамо се да ће надлежна Министарства реаговати, пре него што се уништи још  један  живоз детета и оца. Апелујемо на МУП Србије, Тужилаштво за организовани криминал да реагују,преиситају ...