Zakon treba da štiti detetov najbolji interes tako što propisuje obavezu pružanja odgovarajuće podrške porodici i roditeljima, uključujući oba roditelja deteta i šire porodično okruženje deteta.
Zakoni nisu tu samo da bi bili napisani, i poštovani formalnopravno, već oni moraju da se primene faktički, u najboljem interesu, i dece i porodice.
„S obzirom na to da je porodica osnovna društvena grupa i prirodna sredina za razvoj, dobrobit i zaštitu dece, prvenstveno treba uložiti napore da se detetu omogući da ostane ili da se vrati na staranje svojim roditeljima, ili drugim članovima svoje porodice. Država treba da se postara da porodice u svojoj ulozi pružanja staranja o potomcima imaju pristup odgovarajućim oblicima podrške.
Država treba da vodi politike koje obezbeđuju podršku porodicama kako bi mogle da ispunjavaju svoje odgovornosti prema detetu i unapređuju pravo deteta da uspostavi i održi odnos sa oba roditelja, i celokupnom svojom porodicom. Te politike treba da budu usmerene na korene uzroka poput pojave nasilja, odricanja od dece, njihovog napuštanja ili izdvajanja iz porodice, i sl., te da obezbede, između ostalog, faktički pristup odgovarajućem stambenom smeštaju, kao i osnovnim zdravstvenim i obrazovnim uslugama, kao i uslugama socijalne zaštite, te na taj način da unaprede mere suzbijanja siromaštva, diskriminacije, marginalizacije, stigmatizacije, nasilja, zlostavljanja deteta, kao i seksualnog zlostavljanja i zloupotrebe opojnih supstanci.
Država, uopšteno rečeno, treba da razvije i unapredi dosledne porodične politike koje uzajamno osnažuju svoje delovanje, i osmišljene u svrhu unapređivanja i jačanja sposobnosti i kapaciteta roditelja da se staraju o vlastitoj deci, i to ravnopravno poštujući oba roditelja, i MAMU i TATU deteta.
Socijalne politike i programi treba da, između ostalog, osnaže porodice stavovima, veštinama, sposobnostima i alatima koji će im omogućiti da na odgovarajući način svojoj deci obezbede zaštitu, staranje i razvoj”.(UN Smernice za alternativno staranje o deci,2010)
Jedan od razloga povećanog broja razvoda, i jedan od razloga zbog kog se deca izmeštena iz porodica u našoj zemlji dugo zadržavaju u alternativnom smeštaju, je nedostatak intenzivnih usluga za osnaživanje porodica da bi deca mogla da ostanu u porodičnom okruženju, ili da se vrate u porodicu. Stoga, sa stanovišta porodice, kao i sa stanovišta deteta i zaštite svih prava deteta, neophodno je u našem sistemu socijalne zaštite podstaći razvoj usluga za podršku biološkoj porodici, a posebno intenzivnih usluga jačanja porodice.
„Istorijski gledano, sistem dečije zaštite kretao se između dva konkurentna zahteva: zaštite dece od porodice u kojoj su bila ili zlostavljana ili zanemarivana i ulaganja napora da se dete zadrži u okviru porodice, čak i ukoliko je dete u riziku”. (Lind sey, 1994:282, prema Vladica Avalić, 2016).
Aktuelno, u našem sistemu postoji više mera kojima se nastoji da se dete zaštiti od nepovoljnih uslova u svojoj porodici, a mnogo je manje usluga i mera kojima bi društvo nastojalo da očuva i osnaži porodice kako bi deca u njima imala bezbednost, stabilnost i uslove za rast i razvoj, odnosno ostvarivala svoj najbolji interes.
U međunarodnoj praksi, programi dizajnirani kao fokusirani i intenzivni, a koji se odvijaju u porodici kako bi preventivno uticali na izmeštanje deteta nazivaju se Intenzivne usluge jačanja/očuvanja porodice - Intensive Family Preservation Services — IFPS (IFPS Tool Kit, 2009).
Koje usluge su usmerene ka očuvanju braka, i kakva je medijska kampanja da se porodica održi na okupu?
Dečija prava su prvenstvena, a porodica je posebno zaštićena kategorija!!!
Porodica su i bake i deke!!!
Gledam neke idiote, naročito one koji za sebe kažu da su stručni, i umirem od sramote i želje, da ih društvo procesuira i kazni adekvatno, a kako bi oni zaista stručni, i dobronamerni, mogli da rade svoj posao adekvatno i u najboljem interesu, i dece i ostalih članova porodice.
Коментари
Постави коментар