PRAVDA ZA TATE

  Отуђење од родитеља – дефинисано као када однос једног родитеља са његовим или њеним дететом нанесе штету другом родитељу – може имати разорне последице .   Многи правни стручњаци и психолози деценијама знају за отуђење од родитеља. Али из политичких и личних разлога га поричу, али има и других који поричу да тако нешто постоји. Нажалост, ове правне и професионалне дебате довеле су до погрешних схватања о томе шта је родитељско отуђујуће понашање. Као резултат тога, многи људи немају речи да опишу или обележе своје искуство, или да разумеју шта виде да се дешава другима. То чини проналажење решења изазовним. Време је да се осврнемо на контроверзу о томе да ли отуђење од родитеља постоји и да уместо тога разумемо шта је стварно понашање како не бисмо дозволили да се више користи за повреду других. Дакле, каква су то понашања и шта нам истраживање које је до сада урађено говори о њима?   Шта је то? Прво, направимо разлику између појма „синдром родитељско...

Foto: Marko Milovanović Predstava „Rasvetljavanje slučaja serije ubistava trovanjem u ćuprijskom okrugu sedamdesetih godina 19. veka” premijerno je izvedena u Puls teatru Lazarevac – Prvom prigradskom pozorištu. Tekst i režiju potpisuje Anđelka Nikolić, a dramaturg je Dimitrije Kokanov.  Reč je o rekonstrukciji suđenja održanog 1875. godine u Okružnom sudu u Ćupriji, na kome je 18 žena odgovaralo za više od 20 ubistava trovanjem. Žrtve su mahom bile muževi optuženih. Svi delikti izvršeni su u varoši Svilajnac i obližnjim selima Markovac i Sedlare, a u središtu kriminalne mreže nalazila se izvesna Kadivka, nadrilekarka iz Svilajnca.  Predstava je interaktivna pa su prvi učesnici „rasvetljavanja” ovog kriminalnog događaja bili učenici odeljenja drugog razreda Gimnazije u Svilajncu i odeljensko pozorište „Farmakopea” Farmaceutsko-fizioterapeutske škole u Beogradu i njihove profesorke Aleksandra Miladinović, Emina Lovre i Jelena Stojiljković. Predstava je urađena na osnovu zapisni...

  Данас је Међународни дан социјалног рада, који се обележава сваког трећег уторка у марту. Ова професија би требала да има значајну улогу у свакој друштвеној заједници. Социјални радници, требали би бити оличење милосрђа и човекољубља, требало би да имају кључну улогу у ширењу одговарајућих информација и подстицању солидарниости у заједници. У судским поступцима после развода брачних и ванбрачних заједница, центри за социјални рад у 99% случајева, мишљења су да стартељство над децом треба припасти мајц и, а очеви добијају неколико сати у току седмице . Овим социјални радници спроводи законом забрањену дискриминацију. Судови увек прихвате овакве предлоге центра и доносе судске одлуке у складу са „стручним мишљењем“ центра, а да претходно ни суд, ни центар нису утврђивали најбољи интерес детета. Да ствар буде још гора, чак ни такве одлуке се не поштују од стране мајк и, и онда почиње игранка са читавим системом. Очеви покрећу поступке извршења , подносе кривичне пријаве прот...

  Шта је отуђење од родитеља и зашто је важно? Када брачни пар који су уједно родитељи одлуче да се раздвоје, највише пати дете. Развод, уме да буде посебно тежак, стресан, али када пар има дете, онда уме да буде још тежи и стреснији. Као и сваки други родитељ, можда желите да задржите дете, али ако се ваш супружник окрене против вас и изгубите старатељство, живот може поћи наопако. Када бивши супружник покушава да одвоји дете од другог родитеља користећи различите стратегије, то се назива отуђење од родитеља . Отуђење од родитеља може бити штетно за дете. Ако осећате да се ваше дете окреће против вас, то може бити због отуђења од родитеља. Читајте даље да бисте сазнали шта је то и како га третирати. Шта је отуђење од родитеља? Шта узрокује отуђење од родитеља? Симптоми отуђења од родитеља код деце Када однос између родитеља постане токсичан и када се разведу или прођу кроз страшан раздвод, дете највише пати. Понекад дете не добија довољно љубави и бриге и осећа с...

         Родитељи су сигурни да дете највише пати јер вољени отац и мајка не живе заједно. Али греше. Највише од свега дете пати од чињенице да су родитељи међусобно у рату. То је оно што узрокује најтежа искуства и драматично утиче на даљи развој његовог карактера.     Сваког месеца саветујем 4-7 нових разведених породица и често примећујем да у периоду сопствених акутних искустава родитељи престају да воде рачуна о интересима детета, вођени лавином сопствених негативних емоција. Са променљивим успехом, одрасли се боре са својим бесом, озлојеђеношћу, болом и разочарењем – овај рад одузима 90% менталне снаге. У тако врућем лонцу тешко је било коме да види и препозна шта се заиста дешава са дететом. Тешко је удубљивати се у искуства из детињства. Тешко је уопште носити се са дечјим болом.     Будући да су збуњени, одрасли често бркају своје мишљење са стварним стањем ствари. Ево типичног дијалога у ординацији специјалисте....

         Да ли је могуће спасити дете од бола?     Авај, не можеш. Али можете га заштитити од разорних последица развода. Да бисте то урадили, морате знати следеће.     Трагични потенцијал развода за дете не лежи у чињеници самог раскида, већ у томе како пролази период након развода.     Овај период је често оптерећен сукобима, међусобном иритацијом, па чак и мржњом према бившим супружницима. Почиње међусобни рат у коме сви покушавају, директно или индиректно, да поврате своје притужбе, разочарења, поврате правду и надокнаде изгубљено. Увреде, кршење договора, избијање свађа, опструкција од стране родитеља једни другима - то је оно што уништава психу детета, а не сама чињеница развода.     Имала сам клијенте који су већ неколико година пролазили кроз развод, схватајући да је мало тога што их повезује са партнером. Ово обострано отуђење манифестовало се у чињеници да је свако од одраслих водио ...

        У својој психолошкој пракси срела сам многе људе који, док трпе своје несрећно стање у браку, ипак одбијају да се суоче са истином. Надају се да ће „и даље бити боље“, да ће се „ситуација променити“, и настављају да покушавају да „јашу мртвог коња“. Покушавају да убеде мртвог коња, нахране га, вуку, грде, али одбијају да сиђу са њега. Говорим о безнадежној вези.    Признати да је моја породица била неуспешна, да се исцрпила, веома је страшно. Да не признају свој неуспех, људи настављају да живе у несрећним везама годинама. Боље је патити или завлачити ноге у пропалом браку осам година него признати да су те године потрошене. Понекад људи започну са закашњелим антикризним породичним управљањем већ пропалог пројекта. Али то више не помаже.     Одлука о разводу мора бити донета као резултат искреног и немилосрдног самоговора, када човек дозволи себи да сагледа голе чињенице без примеса одбране и емоција. Обично су потребне г...

Празник Осми март је основан почетком XX века у Америци са циљем да подстакне борбу људи за равноправност полова. Циљ је одавно испуњен, па је изгубио било какав политичко-правни смисао. Заправо, данас жене имају извесне правно-политичке привилегије, па онај ко жели да се бори за равноравност полова требало би да се бори за права мушкараца. Било како било, Осми март се данас претворио само у дан џенлменства и каваљерства. Имајући то у виду, једној пријатељици – Мирјани Радојичић – послао сам порукицу са том немером (15:39): „Срећан Осми март!” Да бих појачао дозу пажње, написао сам „Цмок!” Срдачност се ваљда није могла јасније изразити. Скоро би се могло рећи да је и претерана. Човек би очекивао да особа која прими такву честитку каже бар „хвала”, а можда и нешто више. Али авај! Добио сам одговор (16:51): „Уместо ʼхвалаʼ податак да сваке године у маленој Србији 50-ак жена страда у породичном насиљу, од руку најближих: мужева, интимних партнера, очева, браће.” Шта да одговори номалан и ...

Људи се често питају зашто постоје жене против феминизма. Један читалац је недавно рекао да су жене против феминизма као да су рибе против воде. А ипак остаје чињеница да се већина жена не идентификује као феминисткиње. Анкете у САД показују да само 18% жена тамо себе назива феминисткињама. У Великој Британији, еквивалентна цифра за феминизам је још мрачнија са само 7% жена. Ово је упркос томе што више од две трећине жена у обе земље подржава равноправност полова. Феминисткиње воле да одбацују овакве резултате као небитне, говорећи да је једноставна истина да ако желите равноправније друштво за жене и мушкарце онда сте заправо феминисткиња. Проблем је што се жене једноставно не слажу. Питање тада постаје неизбежно: шта жене мисле да је феминизам заправо? Феминисткиње би желеле да верујемо да је феминизам = једнакост. Такође би желели да верујемо да „једнакост“ значи једнакост исхода, а не једнака људска права и једнакост пред законом, како су то р...