PRAVDA ZA TATE

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" Rečenica iz naslova najbolje opisuje sudbinu oca koji prolazi kroz pakao emocionalnog otuđivanja. Dok zvanični papiri potvrđuju zlostavljanje deteta, sistem ćuti, a situaciju dodatno otežava činjenica da je majka – policajac. Mnogi veruju da proces otuđenja deteta počinje onog trenutka kada se spakuju koferi. Istina je surovija. Za jednog oca (identitet poznat redakciji), ovaj proces je počeo fizičkim napadom u poslednjim danima zajedničkog života. Iako je napad uredno prijavljen policiji, epilog je izostao. Danas, on je jedan od onih „nevidljivih“ ljudi koji u regionu ne traže privilegije, već samo osnovno ljudsko pravo na lični odnos sa svojim detetom. „Mrtvo slovo na papiru“: Kada uniforma sakrije istinu U mraku institucionalnih hodnika, ovaj otac je došao do dokaza koji vrišti. U službenom nalazu psihologa Centra za socijalni rad (CZSR), zabeležena je dijagnoza emocionalnog zlostavljanja deteta: „Dečak nasamo sa psihologom govori d...

U pravnim krugovima Novog Sada, ali i šire, određena imena postala su sinonim za unapred napisane presude. Jedno od tih imena je sudija Bojana Vujić , čija je sudska praksa postala ogledni primer onoga što očevi nazivaju "institucionalnom mržnjom prema muškarcima". U njenoj sudnici, kao i u mnogim drugim sudnicama širom Srbije, prezumcija nevinosti je mrtvo slovo na papiru, a očevi su osuđeni onog trenutka kada pređu prag. Slučaj "Objektivni novi muž" vs. "Pristrasni kum" Nedavni postupak pred sudijom Vujić ogolio je ovaj apsurd do srži. U procesu po privatnoj tužbi za nasilje, odigrala se sledeća farsa: Otac je doveo kuma i prijatelja – direktne očevice događaja. Bivša supruga je dovela svog sadašnjeg vanbračnog partnera sa kojim živi i ima dete. "Jesi li zapamtio šta treba da kažeš?" Vrhunac skandala dogodio se u sudskom hodniku. Dok je kum svedočio, drugi svedok oca čuo je kako tužilja preko telefona instruiše svog vanbračnog partnera šta ...

Piše:  Redakcija pokreta "Pravda za tate" Često čujemo žalbe na „nesposobnost“ centara za socijalni rad ili „sporost“ sudstva i tužilaštva. Govorimo o njima kao o sistemima koje treba popraviti. Međutim, ako isti model vidimo u Beogradu, Oslu, Londonu i Sidneju, moramo sebi postaviti neprijatno pitanje: Šta ako sistem uopšte nije u kvaru? Šta ako on radi upravo onako kako je projektovan? Atomizacija kao cilj: Zašto je otac meta? U teoriji političke moći, najjača prepreka potpunoj kontroli države nad pojedincem nije ustav ili zakon, već porodica . Snažna porodica sa dve prisutne figure roditelja predstavlja autonomnu ćeliju – ekonomski stabilnu, emotivno zaokruženu i vrednosno nezavisnu. Izbacivanjem oca iz jednačine, sistem postiže dva ključna cilja: Stvaranje zavisnog pojedinca: Razbijena porodica postaje klijent države. Njeni članovi postaju zavisni od socijalnih davanja, sudskih odluka i mišljenja birokrata. Gubitak transgeneracijskog modela: Otac koji je prisutan uči de...

  Foto: Dobrivoje Janković, privatna arhiva Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" Sećate se našeg teksta o tome kako sistem očevima često postavlja prepreke? Danas vam donosimo priču koja je živi dokaz tih reči, ali i dokaz da snaga jednog oca može da sruši svaki birokratski zid. Dok sportske institucije, koje bi trebalo da budu servis našim najboljim mladim sportistima, često tonu u neažurnost i "proceduralne greške", očevi su ti koji ne spavaju. Primer mladog šampiona Dobrivoja i njegovog oca iz Crne Gore ogolio je surovu realnost: u borbi za dečji osmeh i uspeh, otac je često prepušten sam sebi. Foto: Dobrivoje Janković, privatna arhiva Ko je Dobrivoje? Spisak titula koji ostavlja bez daha: Ovo nije samo "neki dečak", ovo je momak koji je pokorio svaku arenu u koju je kročio: Džudo: Državni prvak. Džu-Džicu (Ne-waza & No-Gi): Dvostruki državni prvak. Fajting: Dvostruki državni prvak. Rvanje: Državni prvak. Grepling: Državni prvak. Brazilski...

Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate" U teoriji, srpsko pravosuđe počiva na temeljima kontinentalnog (Rimskog) prava . Osnovni postulat je jasan: Ei incumbit probatio qui dicit – teret dokazivanja je na onome ko tvrdi, a svako je nevin dok se suprotno ne dokaže. Međutim, čim zakoračite u hodnike Centra za socijalni rad, tužilaštva ili sudnicu u kojoj se vodi porodični spor, ovi civilizacijski temelji nestaju. Nedavni komentari na naše tekstove i razgovori sa očevima ogolili su surovu realnost: hiljade očeva u Srbiji proživljavaju procese koji više liče na srednjovekovnu inkviziciju nego na moderno pravo. Pravni hibrid: Institucionalni progon oca Jedan od najčešćih vapaja očeva glasi: „A kako dokazati da nešto nisi uradio?” Kada otac bude optužen za nasilje, nedavanje izdržavanja ili se bori za starateljstvo, naši pravosudni organi naprasno zaboravljaju Rimsko pravo i počinju da se ponašaju kao da se nalazimo usred Londona ili Njujorka. Primenjuje se najgori aspekt anglos...

  Autor teksta:  Redakcija  pokreta "Pravda za tate" Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u savremenom pravno-političkom kontekstu sve više odstupa od svoje primarne zaštitne funkcije i poprima obrise mehanizma za sistematsko urušavanje osnovnih postulata privatnog prava, ustavnih garancija i porodične kohezije . Dok se deklarativno zalaže za bezbednost, sistem de fakto generiše nove oblike institucionalnog nasilja, ekonomsku devastaciju pojedinca i dugoročnu demografsku regresiju. Suspenzija ustavnih prava i ekonomski determinizam Jedan od najkontroverznijih instituta ovog zakona je hitna mera udaljenja vlasnika iz stambenog prostora. Ovakva praksa predstavlja direktnu povredu ustavnog načela nepovredivosti doma i prava na mirno uživanje imovine, garantovanog članom 1. Protokola 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Fiducijarna zloupotreba: Mera koja bi trebala biti izuzetak i kratkog daha, u praksi se neosnovano produžava na periode od tri do dvanaest m...

Piše: Redakcija Pokreta "Pravda za tate" Često nam govore kako su naši problemi plod "balkanskog mentaliteta", neuređenih institucija i tranzicije. Govore nam da treba da težimo zapadnim modelima i vrednostima, npr. onom u Norveškoj, gde je sve "po zakonu i u interesu deteta". Istina je mnogo surovija. Javio nam se otac koji već osam godina proživljava golgotu u toj istoj "demokratskoj" Norveškoj. Njegova priča ogoljeva globalni mehanizam uništenja oca koji ne poznaje granice: ZLOUPOTREBA DIJAGNOZA: U njegovom slučaju, majka dece ima krivični dosije (zatvorska kazna za malverzacije) i dve teške psihijatrijske dijagnoze. Odgovor norveškog sistema? "To ne umanjuje njene roditeljske sposobnosti." LAŽNA OPTUŽBA KAO STANDARD: Otac je godinama mrcvaren lažnim optužbama za nasilje. Tek nakon višegodišnje borbe, pravosnažno je oslobođen. CENA UNIŠTENOG ŽIVOTA: Za godine progona, gubitak dostojanstva i narušen odnos sa decom, država mu je isp...

  Jer dete ima dva krila. Ne secite mu jedno, neće moći da poleti . Piše:  Redakcija Pokreta "Pravda za tate" Dugo se u našem društvu jedna trauma koristi kao štit za drugu. Kada govorimo o sistemskom uništavanju očinstva, o očevima kojima sudovi, centri za socijalni rad i lažne optužbe otimaju decu, često čujemo isti protivargument: „A šta je sa onim što je rađeno ženama? Zadnjih 70 godina su ubijali majčinstvo otimanjem i prodajom beba i većina je ćutala.“ Ovaj argument je duboko pogrešan, ne zato što laže o prošlosti, već zato što je koristi kao vaučer za zločin u sadašnjosti. Lažna selekcija bola Najveća podvala radikalnog feminističkog narativa koji je ušao u svaku poru našeg društva jeste monopol na patnju . Kada kažemo da je država pre 70 godina ubijala majčinstvo krađom beba, svesno ili nesvesno brišemo drugu polovinu te tragedije. Ta deca su imala i očeve. Ti očevi su takođe patili, njihovo očinstvo je takođe brutalno ubijeno, a njihove porodice trajno osakaćene. Zlo...

  Piše:  Redakcija Pokreta "Pravda za tate" Dok se očevi bore sa sistemom, radom na dva posla i visokim alimentacijama, na društvenim mrežama ih dočekuje novi neprijatelj: agresija maskirana u pravopisnu ispravku. Analiziramo zašto je nekima lakše da prebroje zareze nego suze jednog roditelja. U svetu gde se očevi bore za osnovno ljudsko pravo – da budu roditelji svojoj deci – svakodnevno se susrećemo sa zidovima. Ti zidovi nisu samo od cigle i betona institucija poput sudova ili centara za socijalni rad. Često su to nevidljivi zidovi ljudske ravnodušnosti i malicioznosti koji se manifestuju na najčudnijim mestima: u komentarima na društvenim mrežama. Nedavno smo svedočili situaciji koja savršeno oslikava patologiju našeg društva. Otac, vidno rastrojen nepravdom, piše o nemogućoj matematici preživljavanja: alimentacija od 50.000 dinara, rad na dva posla i borba za svaki sat proveden sa decom. Umesto podrške, dobija "šamar" u vidu pravopisne ispravke. Ovaj fenomen, k...

Autor teksta:  Goran Bujić, o snivač pokreta "Pravda za tate" Ovo nije samo priča o razvodu. Ovo je priča o državno sponzorisanoj eliminaciji roditelja . Kada majka izgovori lažnu optužbu za nasilje ili pedofiliju, ona ne nastupa sama. Iza nje stoji čitav aparat koji, svesno ili nesvesno, radi na tome da otac nestane iz života deteta.  POLICIJA: Prva karika u lancu laži Policija je „izvršni organ“ koji prvi udara. Zloupotreba hitnih mera: Po principu „bolje da ga sklonimo nego da odgovaramo“, policajci štancuju zabrane prilaska na osnovu same reči, bez ijednog dokaza. Selektivna gluvoća: Kada otac prijavi da mu majka ne daje dete uprkos sudskoj odluci, policija mu se smeje u lice rečenicom: „To je porodični spor, nije naše da se mešamo.“ Za njih je lažna optužba prioritet, a kršenje sudskih presuda nebitna sitnica. TUŽILAŠTVO: Selektivna pravda i "uterivanje dugova" Tužilaštvo je motor koji omogućava da se laž isplati. Svesno procesuiranje laži: Tužilaštvo često...

U savremenom društvu deklarativno težimo ravnopravnosti polova, ali kada se ugase svetla javnih rasprava i otvore vrata kancelarija Centara za socijalni rad (CZSR), na videlo izlazi jedna od najtvrdokornijih predrasuda našeg sistema: majka je po definiciji podoban roditelj, dok otac svoju podobnost mora dokazivati. Stručna analiza prakse u slučajevima razvoda i dodele starateljstva razotkriva poražavajuću stvarnost. Dok se kod mirnih razvoda dogovor često postiže po inerciji, pravi problem nastaje u onih 15–20% visokokonfliktnih slučajeva gde je majka objektivno lošiji izbor za dete. Ideologija ispred struke Najšokantnije saznanje struke je da CZSR gotovo nikada ne daje preporuku da dete živi sa ocem, osim u ekstremnim situacijama poput smrti majke ili njenog potpunog odbijanja roditeljstva. Čak i u slučajevima teških zavisnosti, psihičke nestabilnosti ili povratka iz zatvora, sistem ulaže ogromne napore kako bi "privoleo" majku da zadrži dete. Ovaj fenomen stručnjaci nazivaj...