Između Rima i Londona: Kako je otac u Srbiji postao jedini optuženik koji mora da dokazuje nevinost?
.png)
Nedavni komentari na naše tekstove i razgovori sa očevima ogolili su surovu realnost: hiljade očeva u Srbiji proživljavaju procese koji više liče na srednjovekovnu inkviziciju nego na moderno pravo.
Pravni hibrid: Institucionalni progon oca
Jedan od najčešćih vapaja očeva glasi: „A kako dokazati da nešto nisi uradio?”
Kada otac bude optužen za nasilje, nedavanje izdržavanja ili se bori za starateljstvo, naši pravosudni organi naprasno zaboravljaju Rimsko pravo i počinju da se ponašaju kao da se nalazimo usred Londona ili Njujorka. Primenjuje se najgori aspekt anglosaksonskog prava – onaj u kojem se od optuženog ultimativno zahteva da dokazuje svoju podobnost i nevinost.
Umesto da sistem dokazuje vašu krivicu, vi ste primorani da:
Dokazujete da ste „podobni” da budete roditelj sopstvenoj deci (kao da je roditeljstvo privilegija koju država dodeljuje, a ne prirodno pravo).
Dokazujete da niste nasilnik, iako protiv vas nema nijednog materijalnog dokaza osim nečije izjave.
Pravdate svaki svoj pokret, dok se drugoj strani veruje na reč bez ikakve provere.
Ova „anglosaksonska kontaminacija” služi samo jednoj svrsi: legalizaciji progona. Čak se i svedoci oca (čak i oni koje je druga strana navela) odbacuju kao „pristrasni”, čime se stvara totalna procesna asimetrija.
Skandal „selektivnih svedoka” i pravda kao luksuz
Ova „anglosaksonska kontaminacija” našeg pravosuđa služi samo jednoj svrsi: legalizaciji progona. Imamo primere gde sud odbacuje svedoke oca (čak i one koje je majka prvobitno navela kao prisutne) pod izgovorom da su „pristrasni jer su rodbina”.
Time se stvara školski primer procesne asimetrije. Dok se iskaz jedne strane uzima kao aksiom, dokazi druge strane se diskvalifikuju unapred. Rezultat? Otac mora da „masno plati” advokate i veštake, a i tada je ishod neizvestan jer se bori protiv ideološki obojenog sistema, a ne protiv pravnih argumenata.
Uzrok problema: Ideološka kolonizacija institucija
Sve ovo nije slučajnost niti plod nečijeg neznanja. Ovo je direktna posledica činjenice da je naša država pod snažnim uticajem radikalno feminističkih NVO, koje služe kao produžena ruka globalističkih agendi. Oni nisu samo učestvovali u prepisivanju zakona koji su strani našem biću, već su ušli u samu srž sistema.
Kroz bezbrojne seminare, predavanja i „obuke” koje sprovode nad zaposlenima u pravosuđu, policiji i državnim organima, vrši se tiha indoktrizacija kadrova. Umesto objektivnosti, državni službenici se uče ideološkom narativu u kojem je otac unapred označen kao „biološki agresor”. Kada nevladin sektor postane taj koji edukuje sudije i tužioce, država gubi suverenitet, a institucije prestaju da štite građane i počinju da jure procente za inostrane grantove.
Naš odgovor: Reforma u 4 tačke
Povratak objektivnoj pravdi zahteva hitne promene:
Forenzika umesto „utiska”: Obavezno forenzičko-psihijatrijsko veštačenje obe strane u roku od 48 sati od prijave. Istina se ne utvrđuje ideologijom, već strukom.
Povratak Rimskom pravu: Teret dokazivanja nasilja ili nepodobnosti mora biti isključivo na onome ko optužuje. Prezumcija nevinosti mora biti apsolutna.
Krivična odgovornost za laž: Svaka zloupotreba službenog položaja unutar institucija i svaka lažna prijava moraju biti sankcionisane zatvorskom kaznom.
Zajedničko starateljstvo kao standard: Deca nisu plen, a otac nije bankomat.
Zaključak je jasan: Država koja trguje ljudskim sudbinama zarad ideoloških grantova gubi svoj moralni legitimitet. Srbija nije poligon za globalističke eksperimente – vreme je da pravo vratimo u okvire Ustava i sačuvamo porodicu kao bazičnu ćeliju našeg društva.
Коментари
Постави коментар