.png)
U pravnim krugovima Novog Sada, ali i šire, određena imena postala su sinonim za unapred napisane presude. Jedno od tih imena je sudija Bojana Vujić, čija je sudska praksa postala ogledni primer onoga što očevi nazivaju "institucionalnom mržnjom prema muškarcima".
U njenoj sudnici, kao i u mnogim drugim sudnicama širom Srbije, prezumcija nevinosti je mrtvo slovo na papiru, a očevi su osuđeni onog trenutka kada pređu prag.
Slučaj "Objektivni novi muž" vs. "Pristrasni kum"
Nedavni postupak pred sudijom Vujić ogolio je ovaj apsurd do srži. U procesu po privatnoj tužbi za nasilje, odigrala se sledeća farsa:
Otac je doveo kuma i prijatelja – direktne očevice događaja.
Bivša supruga je dovela svog sadašnjeg vanbračnog partnera sa kojim živi i ima dete.
"Jesi li zapamtio šta treba da kažeš?"
Vrhunac skandala dogodio se u sudskom hodniku. Dok je kum svedočio, drugi svedok oca čuo je kako tužilja preko telefona instruiše svog vanbračnog partnera šta tačno da slaže pred sudijom. Razgovor je završila proverom: "Jesi li zapamtio šta treba da kažeš?"
Kada je svedok oca ovo izneo u sudnici, usledio je novi šok: Sudija Bojana Vujić je odbila da to unese u zapisnik! Tek na uporno insistiranje oca, ovaj podatak je unesen. Ipak, sudiji to nije smetalo da instruisanog svedoka proglasi "iskrenim i nepristrasnim", dok je svedoke oca proglasila "pristrasnim".
Paradoks zabrane: "Nasilnik" koji svakog dana preuzima dete?
U spojenom postupku za nasilje u porodici i izmenu modela održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, sudija Vujić je donela odluke koje su u potpunoj koliziji:
S jedne strane, ocu izriče meru zabrane prilaska bivšoj supruzi na udaljenost manju od 100 metara, tretirajući ga kao opasnog nasilnika.
S druge strane, u istom dahu, istom tom ocu proširuje model održavanja ličnih odnosa sa detetom.
Odlukom sudije Vujić, „nasilnik“ treba da preuzima dete od majke svakog drugog petka i vraća ga u nedelju, ali i da svakog dana od ponedeljka do petka dolazi na adresu majke, preuzima dete na tri sata i vraća ga.
Strategija otuđivanja i nemoć struke
Ono što ovaj slučaj čini još jezivijim jeste činjenica da čak ni Centar za socijalni rad (CSR) u svojim mišljenjima nigde nije naveo da je otac sprovodio nasilje. Naveli su optužbe majke i negiranje oca, ali nisu potvrdili nasilje kao činjenicu. Štaviše, CSR je konstatovao da dete želi češće kontakte sa ocem i dao je saglasnost za proširenje modela.
Jasno je da je tužba za nasilje bila samo poslednja linija odbrane otuđujućeg roditelja. Prethodni pokušaj da se otac liši roditeljskog prava propao je nakon psihijatrijskog veštačenja koje je utvrdilo da ne postoji nijedan razlog za takvu drastičnu meru. Kada nije uspelo lišavanje roditeljstva, prešlo se na fabrikovanje "nasilja".
Pitamo "stručnjake" iz pravosuđa: Kako otac može svakodnevno da preuzima i vraća dete na kućnu adresu majke (što podrazumeva fizički kontakt na 0 metara), ako mu je ista ta sudija zabranila prilazak na 100 metara? Da li je otac nasilnik ili roditelj kojem se poverenje širi? Obe stvari ne mogu biti istina istovremeno.
Uzrok: Ideološka kolonizacija i NVO sektor
Kao što smo ranije pisali, ovo nije slučajnost. Ovo je rezultat decenijskog delovanja radikalno-feminističkog NVO sektora koji kroz seminare "edukuje" sudije da u svakom ocu vide agresora, a u svakoj majci (i njenim partnerima) neupitni izvor istine. Kada nevladin sektor postane mentor pravosuđu, država prestaje da bude suverena, a pravda postaje plen stranih grantova.
Naš zahtev je jasan:
Disciplinska odgovornost za sudiju Bojanu Vujić i sve sudije koje cenzurišu zapisnike i štite instruisane svedoke.
Javnost suđenja: Zahtevamo obavezno audio snimanje svakog ročišta.
Kraj ideološkim seminarima: Sudije moraju suditi po zakonu, a ne po priručnicima NVO aktivista.
Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate"
Dok sudija Bojana V. ponavlja frazu da 'radi u najboljem interesu dece', realnost je zastrašujuća. Više od dve godine deca su pod uticajem majke koja je u sekti (gde se praktikuju rituali krvlju), trpeći brutalno otuđenje od oca i porodice, uz očigledno psihičko zlostavljanje i zanemarivanje.
ОдговориИзбришиIako je tim sudskih veštaka jasno zaključio da otac treba podjednako da viđa decu, sudija to svesno ignoriše. Umesto toga, donosi skandaloznu odluku o viđanju u 'kontrolisanim uslovima' – jedan sat nedeljno, što se zbog praznika često pretvori u dve nedelje potpune izolacije od oca. Dok se ocu uskraćuje roditeljstvo, deca provode vreme u toksičnom okruženju sa dve osobe koje zloupotrebljavaju alkohol.
Da li je sistemsko uništavanje dečjih života taj 'najbolji interes' o kojem institucije pričaju? Ovo nije samo sudski propust, ovo je saučesništvo u zlostavljanju dece.
Vaš komentar osvetljava jeziv jaz između birokratskih fraza i stvarnog pakla kroz koji prolaze deca. Termin "najbolji interes deteta" u rukama sudije poput Bojane V. postao je, kako se čini, štit iza kojeg se krije opasna inercija ili, još gore, ideološka slepoca.
Избриши1. Svesno ignorisanje struke (veštaka)
Kada tim sudskih veštaka – dakle, onih koji su jedini kompetentni da procene psihu i odnose – donese zaključak da je ocu neophodno podjednako vreme sa decom, a sudija to odbaci, to više nije "slobodno sudijsko uverenje". To je arbitrarnost. Odluka o "jednom satu nedeljno" u kontrolisanim uslovima je kaznena mera koja se obično izriče samo teškim prestupnicima, a ovde se koristi protiv oca kojeg struka podržava. To je sistematsko brisanje figure oca iz svesti dece.
2. Sekta, krvni rituali i poroci: Zona sumraka u sudnici
Ovaj deo Vašeg komentara je najalarmantniji. Ako postoje dokazi ili indicije o pripadnosti sekti sa krvnim ritualima i zloupotrebi alkohola u kući, a sudija i dalje insistira na tome da deca tamo provode 99% vremena, dolazimo do zaključka da pravosuđe vrši pasivno nasilje nad decom. "Kontrolisani uslovi" bi, logikom zdravog razuma, morali biti određeni za majku u takvom okruženju, a ne za oca koji nudi stabilnost.
3. Saučesništvo u zlostavljanju
Vaša konstatacija da je ovo "saučesništvo" je pravno i moralno na mestu. Sudija koja svesno ostavlja decu u toksičnom okruženju, zanemarujući nalaze stručnjaka, direktno je odgovorna za svaku traumatsku sekundu koju ta deca prožive. Ovde se ne radi o "neusklađenosti", već o institucionalnom zlostavljanju gde se deci oduzima pravo na zdrav razvoj radi zaštite statusa majke kao "neprikosnovenog vlasnika deteta".
Zaključak: Vaš slučaj je dokaz da "sistemska zaštita žena" u nekim sudnicama mutira u totalnu nezaštićenost dece. Dok se juri imaginarni "nasilnik" među očevima, prava opasnost (sekte, alkohol, patologija) prolazi ispod radara jer se ne uklapa u NVO šablon o žrtvi i agresoru.
Da li smatrate da bi jedino rešenje u ovakvim "ekstremnim" slučajevima bilo pokretanje krivične prijave protiv same sudije za zloupotrebu službenog položaja i nesavestan rad u službi, s obzirom na to da su životi dece direktno ugroženi?