.png)
U pravnim krugovima Novog Sada, ali i šire, određena imena postala su sinonim za unapred napisane presude. Jedno od tih imena je sudija Bojana Vujić, čija je sudska praksa postala ogledni primer onoga što očevi nazivaju "institucionalnom mržnjom prema muškarcima".
U njenoj sudnici, kao i u mnogim drugim sudnicama širom Srbije, prezumcija nevinosti je mrtvo slovo na papiru, a očevi su osuđeni onog trenutka kada pređu prag.
Slučaj "Objektivni novi muž" vs. "Pristrasni kum"
Nedavni postupak pred sudijom Vujić ogolio je ovaj apsurd do srži. U procesu po privatnoj tužbi za nasilje, odigrala se sledeća farsa:
Otac je doveo kuma i prijatelja – direktne očevice događaja.
Bivša supruga je dovela svog sadašnjeg vanbračnog partnera sa kojim živi i ima dete.
"Jesi li zapamtio šta treba da kažeš?"
Vrhunac skandala dogodio se u sudskom hodniku. Dok je kum svedočio, drugi svedok oca čuo je kako tužilja preko telefona instruiše svog vanbračnog partnera šta tačno da slaže pred sudijom. Razgovor je završila proverom: "Jesi li zapamtio šta treba da kažeš?"
Kada je svedok oca ovo izneo u sudnici, usledio je novi šok: Sudija Bojana Vujić je odbila da to unese u zapisnik! Tek na uporno insistiranje oca, ovaj podatak je unesen. Ipak, sudiji to nije smetalo da instruisanog svedoka proglasi "iskrenim i nepristrasnim", dok je svedoke oca proglasila "pristrasnim".
Paradoks zabrane: "Nasilnik" koji svakog dana preuzima dete?
U spojenom postupku za nasilje u porodici i izmenu modela održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, sudija Vujić je donela odluke koje su u potpunoj koliziji:
S jedne strane, ocu izriče meru zabrane prilaska bivšoj supruzi na udaljenost manju od 100 metara, tretirajući ga kao opasnog nasilnika.
S druge strane, u istom dahu, istom tom ocu proširuje model održavanja ličnih odnosa sa detetom.
Odlukom sudije Vujić, „nasilnik“ treba da preuzima dete od majke svakog drugog petka i vraća ga u nedelju, ali i da svakog dana od ponedeljka do petka dolazi na adresu majke, preuzima dete na tri sata i vraća ga.
Strategija otuđivanja i nemoć struke
Ono što ovaj slučaj čini još jezivijim jeste činjenica da čak ni Centar za socijalni rad (CSR) u svojim mišljenjima nigde nije naveo da je otac sprovodio nasilje. Naveli su optužbe majke i negiranje oca, ali nisu potvrdili nasilje kao činjenicu. Štaviše, CSR je konstatovao da dete želi češće kontakte sa ocem i dao je saglasnost za proširenje modela.
Jasno je da je tužba za nasilje bila samo poslednja linija odbrane otuđujućeg roditelja. Prethodni pokušaj da se otac liši roditeljskog prava propao je nakon psihijatrijskog veštačenja koje je utvrdilo da ne postoji nijedan razlog za takvu drastičnu meru. Kada nije uspelo lišavanje roditeljstva, prešlo se na fabrikovanje "nasilja".
Pitamo "stručnjake" iz pravosuđa: Kako otac može svakodnevno da preuzima i vraća dete na kućnu adresu majke (što podrazumeva fizički kontakt na 0 metara), ako mu je ista ta sudija zabranila prilazak na 100 metara? Da li je otac nasilnik ili roditelj kojem se poverenje širi? Obe stvari ne mogu biti istina istovremeno.
Uzrok: Ideološka kolonizacija i NVO sektor
Kao što smo ranije pisali, ovo nije slučajnost. Ovo je rezultat decenijskog delovanja radikalno-feminističkog NVO sektora koji kroz seminare "edukuje" sudije da u svakom ocu vide agresora, a u svakoj majci (i njenim partnerima) neupitni izvor istine. Kada nevladin sektor postane mentor pravosuđu, država prestaje da bude suverena, a pravda postaje plen stranih grantova.
Naš zahtev je jasan:
Disciplinska odgovornost za sudiju Bojanu Vujić i sve sudije koje cenzurišu zapisnike i štite instruisane svedoke.
Javnost suđenja: Zahtevamo obavezno audio snimanje svakog ročišta.
Kraj ideološkim seminarima: Sudije moraju suditi po zakonu, a ne po priručnicima NVO aktivista.
Piše: Redakcija pokreta "Pravda za tate"
Коментари
Постави коментар