INSTITUCIONALNI LINČ: Kako policija, sudstvo, tužilaštvo i centri za socijalni rad zajedno „ubijaju“ očeve

Autor teksta: Goran Bujić, osnivač pokreta "Pravda za tate"

Ovo nije samo priča o razvodu. Ovo je priča o državno sponzorisanoj eliminaciji roditelja. Kada majka izgovori lažnu optužbu za nasilje ili pedofiliju, ona ne nastupa sama. Iza nje stoji čitav aparat koji, svesno ili nesvesno, radi na tome da otac nestane iz života deteta.

 POLICIJA: Prva karika u lancu laži

Policija je „izvršni organ“ koji prvi udara.

• Zloupotreba hitnih mera: Po principu „bolje da ga sklonimo nego da odgovaramo“, policajci štancuju zabrane prilaska na osnovu same reči, bez ijednog dokaza.

• Selektivna gluvoća: Kada otac prijavi da mu majka ne daje dete uprkos sudskoj odluci, policija mu se smeje u lice rečenicom: „To je porodični spor, nije naše da se mešamo.“ Za njih je lažna optužba prioritet, a kršenje sudskih presuda nebitna sitnica.

TUŽILAŠTVO: Selektivna pravda i "uterivanje dugova"

Tužilaštvo je motor koji omogućava da se laž isplati.

• Svesno procesuiranje laži: Tužilaštvo često pokreće i održava krivične postupke protiv očeva čak i kada je iz aviona jasno da je reč o fabrikovanoj  prijavi bez ijednog materijalnog dokaza. Umesto da odmah odbace očiglednu manipulaciju, oni biraju da "igraju na sigurno", mrcvareći oca godinama kroz istražne radnje. Za njih je to samo još jedan predmet, a za oca je to gubitak posla, dostojanstva i kontakta sa detetom. Iako je lažno prijavljivanje teško krivično delo, tužioci ga gotovo nikada ne procesuiraju u porodičnim sporovima.

• Dželat za alimentaciju: Ako otac zakasni sa uplatom zbog gubitka posla ili bolesti, Tužilaštvo reaguje brzinom svetlosti. Član 195. KZ (Nedavanje izdržavanja) se sprovodi surovo – preti se zatvorom i lisicama.

• Slepi za otmicu deteta: Kada otac podnese krivičnu prijavu jer mu majka mesecima onemogućava kontakt sa detetom (Član 191. KZ), Tužilaštvo upada u stanje kliničke gluvoće. Prijave skupljaju prašinu jer je za njih "ukradeno detinjstvo" manje bitno od "neplaćenog računa".

• Zeleno svetlo za manipulaciju: Time što ne kažnjavaju laž i otuđivanje dece od očeva, tužioci šalju poruku: „Lazi slobodno, otuđuj dete, ništa ti se neće desiti, a uništićeš ga. Država ti čuva leđa“ To je direktno saučesništvo u montaži procesa.

CENTRI ZA SOCIJALNI RAD: „Groblja“ roditeljskih prava

Oni bi trebalo da štite dete, a često su glavni dželati njegovog odnosa sa ocem.

• Birokratija ispred biologije: Socijalni radnici često koriste „oprez“ kao izgovor za nerad. Lakše im je da stopiraju lične odnose na godinu dana dok traje istraga, nego da se bave detetom.

• Ideološka ostrašćenost: Često vođeni stavovima da je „majka uvek žrtva, a otac uvek pretnja“, oni ignorišu očigledne dokaze o roditeljskom otuđivanju i emocionalnom zlostavljanju deteta od strane majke.

 SUDSTVO: Završni udarac čekićem

Sud je vrhovni saučesnik koji legalizuje haos.

• Vreme kao oružje: Sudije dozvoljavaju da procesi traju godinama. U svetu deteta, dve godine bez oca su večnost. Sudija koji odlaže ročište direktno saučestvuje u „ispiranju mozga“ detetu.

• Ignorisanje manipulacije: Čak i kada se dokaže da je optužba bila lažna, sudovi retko menjaju odluku o starateljstvu, pod izgovorom da je dete „sada naviklo na majku“. Time nagrađuju kriminalno ponašanje i otmicu deteta. 

IZVRŠNI POSTUPAK: Grobnica zakona i fabrika „siročadi“ uz žive očeve

Čak i kada nema gnusnih optužbi nasilja i pedofilije, sistem ima rezervni plan za eliminaciju oca: legalizovanu sabotažu izvršenja sudske presude. Ovde se maske konačno skidaju, a sudstvo pokazuje svoje najgore lice – lice otvorenog saučesnika u otmici deteta pod okriljem administracije.

 Sabotaža pravde: Kad zakon važi samo kao preporuka

Kada se majka svojevoljno odluči da „izbriše“ oca i detetu uskrati lične odnose određene presudom, otac pokreće postupak izvršenja. U teoriji, ovo je hitan postupak. U praksi, to je beskonačni lavirint:

• Sudska flegmatičnost: Umesto da primeni silu zakona, sud mesecima i godinama „veća“. Zakazuju se ročišta na kojima se ispituje „zašto dete pruža otpor“, dajući majci dragoceno vreme da dovrši proces ispiranja mozga.

• Vreme kao dželat: Za svaku godinu sudskog „razmišljanja“, dete prolazi kroz pun ciklus roditeljskog otuđivanja. Dok sudija konačno odluči da primeni kaznu, dete je već toliko instruisano da se izvršenje proglašava „nemogućim zbog traumatičnog otpora deteta“.

• Pobeda kriminala: Majka je pobedila kršenjem zakona, a sud joj je u tome držao stražu dok joj dete nije postalo „saveznik“ u otporu.

 Hirurška brutalnost: Kad otac zakasni jedan sat

Dok se prema majci koja otima dete primenjuje „filozofski pristup“, prema ocu se primenjuje nulta tolerancija. Ako otac zakasni sa vraćanjem deteta sat vremena ili ga, zbog objektivnih okolnosti, vrati sledeći dan:

• Ekspresne kazne: Sudovi preko noći donose rešenja o drakonskim novčanim kaznama.

• Zatvorski jastrebovi: Izvršne sudije odjednom postaju efikasne. Ne traži se mišljenje veštaka, ne ispituje se „otpor deteta“ da se vrati majci – otac se tretira kao otmičar, čak i kada je dete srećno i bezbedno.

---

TABELA LICEMERJA: Kako vas sistem tretira

Situacija	Otac (Bankomat)	Majka (Sveta krava)
Alimentacija	ZATVOR. Ekspresno gonjenje za svaki dan kašnjenja.	NEMA KONTROLE. Niko ne pita kako se novac troši.
Kršenje presude	STROGOST. Mora da vrati dete u minut, ili sledi kazna.	TOLERANCIJA. Ako ne da dete mesecima, to je "emotivni stres".
Lažna optužba	GUBITAK SVEGA. Uništavanje ugleda i života dok dokaže nevinost.	NIKOM NIŠTA. Čak i kad se dokaže da je lagala, nema sankcija.

Zaključak: Sistem je postao saučesnik

Kada se policija, tužilaštvo, centri i sudovi uvežu, oni stvaraju hermetički zatvoren sistem nepravde.

1. Policija ga izbaci.

2. Tužilaštvo ga mrcvari.

3. Centar ga izoluje.

4. Sud ga na kraju „overi“.

Rezultat? Uništen čovek i dete koje raste bez oca, traumatizovano lažima. Ovo nije zaštita prava žena ili dece – ovo je organizovani kriminal protiv porodice.

Pitanje za državu: Dokle će institucije koje plaćamo biti saučesnici u uništavanju dečijih života zarad statistike i birokratskog mira?