PSIHOLOGIJA „LEKTORA“ TUĐE MUKE: Zašto je zarez važniji od dece i očeva?

 

Piše:  Redakcija Pokreta "Pravda za tate"

Dok se očevi bore sa sistemom, radom na dva posla i visokim alimentacijama, na društvenim mrežama ih dočekuje novi neprijatelj: agresija maskirana u pravopisnu ispravku. Analiziramo zašto je nekima lakše da prebroje zareze nego suze jednog roditelja.

U svetu gde se očevi bore za osnovno ljudsko pravo – da budu roditelji svojoj deci – svakodnevno se susrećemo sa zidovima. Ti zidovi nisu samo od cigle i betona institucija poput sudova ili centara za socijalni rad. Često su to nevidljivi zidovi ljudske ravnodušnosti i malicioznosti koji se manifestuju na najčudnijim mestima: u komentarima na društvenim mrežama.

Nedavno smo svedočili situaciji koja savršeno oslikava patologiju našeg društva. Otac, vidno rastrojen nepravdom, piše o nemogućoj matematici preživljavanja: alimentacija od 50.000 dinara, rad na dva posla i borba za svaki sat proveden sa decom. Umesto podrške, dobija "šamar" u vidu pravopisne ispravke.

Ovaj fenomen, koji u psihologiji nazivamo "gaslighting" kroz trivijalizaciju, zaslužuje ozbiljnu analizu.

Dijagnoza iza tastature

Kada fokus sa suštine (nepravde) nasilno pomerite na formu (gramatiku), vi ne pokazujete nivo svoje pismenosti, već nivo svoje emocionalne invalidnosti. Analiza ovakvih „lektora tuđe muke“ otkriva tri duboka problema:

1. Narcisoidni mehanizam superiornosti: Ispravljanjem osobe u stanju očaja, pojedinac pokušava da se postavi iznad žrtve. Poruka je jasna: „Tvoja bol je nebitna jer je nisi pravilno artikulisao.“ To je akt agresije maskiran u obrazovanje.

2. Emocionalna aleksitimija: Nesposobnost prepoznavanja tuđih emocija. Takve osobe vide tekst, ali ne vide čoveka. Njihov mozak ne registruje stres oca koji se bori za egzistenciju, već isključivo „grešku u sistemu“ – slovnu grešku.

3. Kognitivna disonanca: Suočavanje sa teškom nepravdom kod nekih ljudi izaziva nelagodu. Da bi pobegli od težine teme, oni se hvataju za jedino što mogu da kontrolišu — pravopis. To je odbrambeni mehanizam kojim se obezvređuje govornik kako se posmatrač ne bi morao baviti njegovom patnjom.

„U ovoj borbi, pismenost je poželjna, ali je ljudskost apsolutni imperativ.“

---

Naša borba nije salon za lektore

Pokret „Pravda za tate“ nije samo pravna, već i moralna platforma. Naš cilj je korenita reforma sistema, borba pred Vladom i resornim Ministarstvima, i uvođenje lične odgovornosti svakog službenika koji svojim potpisom uništava živote.

U toj borbi, nećemo tolerisati intelektualno maltretiranje roditelja koji su već dovoljno izgaženi od strane sistema. Ova zajednica je bedem koji štiti očeve. Svaki pokušaj lečenja ličnih kompleksa preko leđa naših članova tretiraćemo kao direktnu opstrukciju rada Pokreta.

Zaključak

Pravda se ne piše samo olovkom; ona se traži dostojanstvom i bespoštednom borbom na ulicama i pred institucijama. Oni kojima je zarez važniji od sudbine jednog deteta i njegovog oca, promašili su i našu grupu i ljudski smisao.

U Pokretu „Pravda za tate“, pismenost srca će uvek imati prednost nad pismenošću tastature.