КО ЈЕ СВЕНКА САВИЋ?

Foto: Branislav Lucić

Свенка Савић је живот посветила борби против „патријархата”. То је њена животна мисија. Будући да сматра да је „патријархат” инстинсичан српству, она се окренула против њега и сврстала у фалангу другосрбијанаца. Она сматра и да је тај зли „патријахат” интринсичан Српској Православној Цркви, па је прешла у Католичку. Дакле, разлози конверзије нису верски, него национално-политички. Напросто, инаћење.

Свенка је код нас родоначелница „феминистичке лингвистике”. Њу је ширила на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, где је предавала „дискурс анализу”. Да би проширила свој утицај основала је НВО „Женске студије и истраживања Милена Марић Ајнштајн”. Око себе је окупла скупину „феминистиких лингвистичарки”. Њихова опсесија је промоција „родно осетљивог језика” (РОЈ). Остварење њихових амбиција догодило се 20. маја 2021. када је Скупштина Србије усвојила Закон о родној равноправности, који садржи и одељак о „родно осетљивом језику”. Наши водећи лингвисти су се том закону успротивили и то огласили у зборнику „Положај српскога језика у савременом друштву” (2021). Уредили су га др Драган Станић, председник Матице српске и др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика. Али мишљења тих угледника неће Свенку омести да тај накарадни закон подржава и промовише РОЈ.

Свенка је код нас родоначелница и „феминистичке теологије”. Издала је зборник „Феминистичка теологија” (1999) са сврхом да буде импетус за стварање „феминистичких теолошкиња”, а оне да лобирају за рукополагање жена за свештенице. Темељна критика те идеје биће дата у мојој наредној књизи. Зваће се „Феминизам и Библија: ʼфеминистичка теологијаʼ у светлу библистике” и бити издата почеком 2023. У њој показујем – упућивањем на библијске текстове – да Свенка и њене колегинице феминисткиње не познају библистику, као уосталом ни лингвистику.

Свенка је и један од доајена „ромологије”. Дабоме да је посебну пажњу посветиле Ромкињама. У суштини, тај интерес за Роме је само политички маневар да би се и та „рањива група” прикључила феминистичком покрету. Циљ је објединити све „мањине” против злих српских мушкараца.

Свенка је из истих мотива била промотер права „особа са посебним потребама”. Неке је и ту успела да нахушка против мушкараца. Један од њих је младић Вања Мирановић, који је постао огрочени мрзитељ свих мушкараца. Он би их све побио.

Деловање Свенке може изгледати друштвено добро, али оно је у бити против српске традиције, српске културе, српског језика, српске вере, српске породице и српског друштва. Негативне последице деловања радикалних феминисткиња већ се свуда осећају. Друштво је поларизовано и подељено. Брак као основна ћелија друштва се разара. Социолошки говорећи, друштво нам је аномично и атрофично.

Аутор: Владислав Ђорђевић