PRAVDA ZA TATE

Nedavno se novosadskoj grupi očeva "PRAVDA ZA TATE", obratio admin fejsbuk grupe   " Novi Sad u srcu - Novosađani u belom svetu", koji kaže, da je dobio upozorenje od fejsbuka! Inače to nije nije prvi slučaj obraćanja, obraćali nam se admini mnogig grupa. "Pozivaju se na NAŠ zakon o zaštiti ličnosti...Naime, niko ko NIJE OSUĐEN, ne sme javno biti optužen!  Ovo Vas molim kako bi grupa nastavila da postoji!- napisao je admin fejsbuk grupe   " Novi Sad u srcu - Novosađani u belom svetu" Ovde je reč o pojedincima zaposlenih u centrima za socijalni rad, (ne)pravosuđu, policiji, i drugim organima države, femiNACIstkinjama, a koji imaju za cilj masovnim prijavama naših postova i članaka, u kojima govorimo o organizovanom kriminalu, socijalnoj i pravosudnoj mafiji, da uvedu cenzuru.  Ovako nešto se ne dešava prvi put. Oni u svojim prijava navode da se time sprovodi proganjanje i ugrožavanje sigurnosti uznemiravanjem javnosti ", putem društvenih mreža. ...

Свако дете је у тренутку развода подељено у љубави између маме и тате, посебно она нижег узраста. Оба родитеља су доминантне фигуре привржености детета. Због тога што су се они, највећи део времена бринули о детету. Дете нема стандарде за оцењивање родитеља. Алкохоличари, курве, насилници, наркомани, осуђеници,, детету апсолутно не значи ништа.  Некада ће дете рећи на највише воли маму, некада ће се то односити на тату, а и баке, деке, тетке, ујаци, стричеви, учитељице,  ће, врло лако успети да измаме од детета исто признање. У најкраћем, дете воли све око себе, људе, животиње, природу. Оно не зна за мржњу. Постоје нека краткотрајна стања љутње, али то брзо пролази код деце.  Тренутак развода је врло болан за дете. Дете не разуме шта се догађа.. Ни посете центру, ни судски поступци, одлуке, његов статус у датој ситуацији. Ништа то детету није јасно. Али оно што оно јасно види и ОСЕЋА је то да нема више једног родитеља крај њега. И од тог тренутка почиње дететова емотивна ...

Ostvarenje detetove noćne more: Otac pakuje kofere i kaže: "Žao mi je, dušo, tvoja mama i ja jednostavno ne možemo više da živimo zajedno". Ili otac, bez i jedne reči, izlazi i nikada se ne vraća. Ili otac umire. I posle toga više ništa nije isto. Od tog momenta pa nadalje, veći deo života postaje IZBEGAVANJE SLEDEĆEG ZBOGOM. Gubitak oca u detinjstvu zauvek menja oblik ćerkinog identiteta - kako ona posmatra svet i sebe. Ne samo da je njena veza sa prvim i najvažnijim muškarcem u njenom životu oštro presečena i ugašena nego su i sve njene percepcije, sve njene odluke, sve njene buduće veze filtrirane kroz taj rani, nezamislivi, neopisivi gubitak. Nasleđe očevog odsustva Iako postoje razlike u uzrocima očevod odsustva, postoje i sličnosti emocionalnim posledicama. Ćerke koje izgube svog oca često imaju isto psihološko nasleđe: - STRAH OD INTIMNOSTI - sve žene koje sam intervjuisala, kojima je bila uskraćena trajna povezanost sa ocem, imale su nekako teške romantične veze. Opšt...

  Развод брака је изразито стресно искуство које од оба родитеља захтева прилагођавање на потпуно нове околности у погледу њиховог родитељства. Неки родитељи упркос интензивним емотивним реакцијама и сукобима током процеса развода и после њега успевају да својој деци пруже адекватну емотивну размену и да их заштите од међусобних супружничких сукоба.  Извор:  Crowdwellness.com Међутим, нажалост, често се дешава да родитељи немају такве личне капацитете и у сукобу и борби против бившег супружника дете се нађе као оружје за тај рат. Један од начина на који родитељ злоупотребљава свој однос са дететом, најчешће мислећи да чини заправо добру ствар, јесте окретање детета против другог родитеља. Синдром отуђења од родитеља је први пут у стручној литератури описао и дефинисао психијатар Ричард А. Гарднер. „Ради се о систематском настојању једног родитеља да дистанцира дете од другог родитеља, ангажујући га у процесу уништавања афективних и породичних веза које су некад постојале....

Дете које је изложено алијенацији је жртва психолошког насиља, о томе смо много говорили. Дете најчешће тога није свесно али су последице по његово формирање личности тешке и често неповратно лоше. Родитељ који трпи алијенацију је исто жртва насиља. О томе ћемо сада пар речи. Двосмислени/амбигуитетни губитак (Паулинне Босс, 1999.) је ситуација када се особа носи са губитком који није комплетан и када не постоји могућност да се циклус туговања заврши. Алијенација је облик двосмисленог губитка по таргетираног родитеља. Таргетирани родитељ је често остављен да трпи губитак једног или више деце. Неки родитељи ће у процесу алијенације изгубити не само емотивну везу са својим дететом већ и сваки физички контакт са њим. Таргетирани родитељ живи у дугогодишњој забринутости и несигурности каква је уопште будућност његовог односа са дететом и тиме тај губитак није могуће психолошки прорадити и преболети. Није могуће преболети живо дете, одустати од наде да ће се једног дана тај однос успоставити...

У новинарству постоји златно правило: извештај треба да садржи одговоре на пет питања: Ко? Када? Где? Како? И зашто? Савремено феминистичко новинарство се еклатантно огрешује о то златно правило. Ту се по правилу изоставља одговор на питање: зашто? Кад чујемо да је нека жена убијена не чујемо који су разлози, поводи, узроци и мотиви тог убиства. Жена је убијена. Зашто? Није битно. Које су околности довеле до тога? Није битно. Жена је доживела „породично насиље”. Зашто? Није битно. Свесно су изврштаји лажни, искривљени или недоречни. То ислуструје и интервју којег је дао Џордан Питерсон (Jordan B Peterson) британској новинарки Кети Њуман (Kathy Newman). Када је Кети рекла да жене у просеку мање зарађују, Џордан је смирено приметио: „Постоје разлози за то” („There are reasons for it”). Кети је додала: „Нису битни разлози зашто мање зарађују. Битно је да мање зарађују.” За њу – као и остале феминисткиње – јако је битно то да јавност не зна разлоге зашто жене мање зарађују, јер тако ствара...

Радикални феминизaм није данас усамљено мишљење неколико појединаца („појединки”), већ део владајуће државне идеологије и политике. Влада Републике Србије је 13. фебруара 2009. године усвојила „Националну стратегију за побољшање положаја жена и унапређивање родне равноправности (2009-2015)”. Спровођење те „Националне стратегије” врше многа државна тела: „Управа за родну равноправност” Министарства рада и социјалне политике Републике Србије, „Одбор за равноправност полова” Скупштине Републике Србије, „Савет за равноправност полова” Владе Републике Србије, Републички „заштитник грађана”, „Секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова” АП Војводине, „Одбор за равноправност полова” Скупштине АП Војводине, „Завод за равноправност полова” АП Војводине, Покрајински „омбудсман” и тела за „родну равноправност” при општинама. Њу подупиру и многе међународне оргнизације, као што је нпр. Развојни фонд Организације Уједињених нација за жене (UN Development Fund for Women, UNIFEM). Ту поли...