PRAVDA ZA TATE

Zamislite sebe kao odraslu osobu, koja je bez svoje želje odvojena od nekoga koga voli, oduzeta Vam je mogućnost da sa tom osobom na bilo koji način kontaktirate, vidite se ili razgovarate, bez prisustva nekoga ko će nadzirati svaku Vašu reč ili gest, zagrljaj ili osmeh. Dalje, zamislite da živite sa ljudima koje takođe volite i verujete im i da Vam oni svakodnevno govore kako je ta Vaša osoba koju volite – loša osoba. Kako je svaki njen postupak zapravo bio loš i opasan po Vas, kako niste dobro razumeli šta vam se dešava i kako Vas ta osoba na kraju krajeva uopšte ni ne voli i napustila Vas je. I još dalje, zamislite da Vam ti ljudi sa kojima živite govore da će se oni razboleti ili umreti ako samo i pokušate da potražite tu Vama dragu osobu a kamoli ako pokušate da je vidite ili joj se vratite. Da ćete, ako nastavite da volite tu osobu izdati njih i oni će umreti od te izdaje i tuge. I, čak, da je ta osoba koju volite povređivala te ljude sa kojima sada živite i da ste Vi jedini k...

Roditeljsko otuđivanje je oblik porodičnog nasilja u kome targetirani roditelj biva izložen psihološkom nasilju iako nije više deo porodičnog sistema. Targetirani roditelj ostaje celog života žrtva otuđujućeg bivšeg partnera jer je neraskidiva izloženost nasilju postojanje zajedničkog deteta. U doba praznika, osoba može biti među dragim ljudima ili u novom braku u kome je srećna ali nemogućnost da vidi, zagrli ili provede nedelju, dan ili često ni poneki sat sa svojim detetom je teška, duboko frustrirajuća situacija koja će se preliti na svaku lepu misao, situaciju ili pokušaj da se majka/otac prepusti radostima praznika. Depresija, očajanje, praznina, bespomoćnost u pokušaju da se dopre do sopstvenog deteta pojačava se u trenucima kada ceo svet govori – provedite vreme sa bližnjima. Svaka reklama na tv, bilbord na ulici, novogodišnja lampica koja svetli u prozoru i radosna deca koja jure u obližnjem parku prve pahulje mogu biti teške slike za targetiranog roditelja. Targetirani ro...

Nedavno se novosadskoj grupi očeva "PRAVDA ZA TATE", obratio admin fejsbuk grupe   " Novi Sad u srcu - Novosađani u belom svetu", koji kaže, da je dobio upozorenje od fejsbuka! Inače to nije nije prvi slučaj obraćanja, obraćali nam se admini mnogig grupa. "Pozivaju se na NAŠ zakon o zaštiti ličnosti...Naime, niko ko NIJE OSUĐEN, ne sme javno biti optužen!  Ovo Vas molim kako bi grupa nastavila da postoji!- napisao je admin fejsbuk grupe   " Novi Sad u srcu - Novosađani u belom svetu" Ovde je reč o pojedincima zaposlenih u centrima za socijalni rad, (ne)pravosuđu, policiji, i drugim organima države, femiNACIstkinjama, a koji imaju za cilj masovnim prijavama naših postova i članaka, u kojima govorimo o organizovanom kriminalu, socijalnoj i pravosudnoj mafiji, da uvedu cenzuru.  Ovako nešto se ne dešava prvi put. Oni u svojim prijava navode da se time sprovodi proganjanje i ugrožavanje sigurnosti uznemiravanjem javnosti ", putem društvenih mreža. ...

Свако дете је у тренутку развода подељено у љубави између маме и тате, посебно она нижег узраста. Оба родитеља су доминантне фигуре привржености детета. Због тога што су се они, највећи део времена бринули о детету. Дете нема стандарде за оцењивање родитеља. Алкохоличари, курве, насилници, наркомани, осуђеници,, детету апсолутно не значи ништа.  Некада ће дете рећи на највише воли маму, некада ће се то односити на тату, а и баке, деке, тетке, ујаци, стричеви, учитељице,  ће, врло лако успети да измаме од детета исто признање. У најкраћем, дете воли све око себе, људе, животиње, природу. Оно не зна за мржњу. Постоје нека краткотрајна стања љутње, али то брзо пролази код деце.  Тренутак развода је врло болан за дете. Дете не разуме шта се догађа.. Ни посете центру, ни судски поступци, одлуке, његов статус у датој ситуацији. Ништа то детету није јасно. Али оно што оно јасно види и ОСЕЋА је то да нема више једног родитеља крај њега. И од тог тренутка почиње дететова емотивна ...

Ostvarenje detetove noćne more: Otac pakuje kofere i kaže: "Žao mi je, dušo, tvoja mama i ja jednostavno ne možemo više da živimo zajedno". Ili otac, bez i jedne reči, izlazi i nikada se ne vraća. Ili otac umire. I posle toga više ništa nije isto. Od tog momenta pa nadalje, veći deo života postaje IZBEGAVANJE SLEDEĆEG ZBOGOM. Gubitak oca u detinjstvu zauvek menja oblik ćerkinog identiteta - kako ona posmatra svet i sebe. Ne samo da je njena veza sa prvim i najvažnijim muškarcem u njenom životu oštro presečena i ugašena nego su i sve njene percepcije, sve njene odluke, sve njene buduće veze filtrirane kroz taj rani, nezamislivi, neopisivi gubitak. Nasleđe očevog odsustva Iako postoje razlike u uzrocima očevod odsustva, postoje i sličnosti emocionalnim posledicama. Ćerke koje izgube svog oca često imaju isto psihološko nasleđe: - STRAH OD INTIMNOSTI - sve žene koje sam intervjuisala, kojima je bila uskraćena trajna povezanost sa ocem, imale su nekako teške romantične veze. Opšt...

  Развод брака је изразито стресно искуство које од оба родитеља захтева прилагођавање на потпуно нове околности у погледу њиховог родитељства. Неки родитељи упркос интензивним емотивним реакцијама и сукобима током процеса развода и после њега успевају да својој деци пруже адекватну емотивну размену и да их заштите од међусобних супружничких сукоба.  Извор:  Crowdwellness.com Међутим, нажалост, често се дешава да родитељи немају такве личне капацитете и у сукобу и борби против бившег супружника дете се нађе као оружје за тај рат. Један од начина на који родитељ злоупотребљава свој однос са дететом, најчешће мислећи да чини заправо добру ствар, јесте окретање детета против другог родитеља. Синдром отуђења од родитеља је први пут у стручној литератури описао и дефинисао психијатар Ричард А. Гарднер. „Ради се о систематском настојању једног родитеља да дистанцира дете од другог родитеља, ангажујући га у процесу уништавања афективних и породичних веза које су некад постојале....

Дете које је изложено алијенацији је жртва психолошког насиља, о томе смо много говорили. Дете најчешће тога није свесно али су последице по његово формирање личности тешке и често неповратно лоше. Родитељ који трпи алијенацију је исто жртва насиља. О томе ћемо сада пар речи. Двосмислени/амбигуитетни губитак (Паулинне Босс, 1999.) је ситуација када се особа носи са губитком који није комплетан и када не постоји могућност да се циклус туговања заврши. Алијенација је облик двосмисленог губитка по таргетираног родитеља. Таргетирани родитељ је често остављен да трпи губитак једног или више деце. Неки родитељи ће у процесу алијенације изгубити не само емотивну везу са својим дететом већ и сваки физички контакт са њим. Таргетирани родитељ живи у дугогодишњој забринутости и несигурности каква је уопште будућност његовог односа са дететом и тиме тај губитак није могуће психолошки прорадити и преболети. Није могуће преболети живо дете, одустати од наде да ће се једног дана тај однос успоставити...