Социјалистичка „родна равноправност”

У Србији су жене стекле равноправност са мушкарцима Уставом ФНРЈ донесеним 31. јануара 1946. И сви наредни устави прокламовали су равноправност жена и мушкараца. Са аспекта права, „родна равноправност” је постигнута пре више од 60 година! Ако нисте старији од 80 година, ви не можете да се сећате периода када је постојала родна неравноправност! У том смислу, секретаријати за родну равноправност баве се послом завршеним давно пре него што су њихови промотери и родили!

Оно за шта се многобројни секретаријати за родну равноправност заиста залажу јесте родна равномерност. (Разлика је семантички и правно суптилна, али суштински велика.) Ти секретаријати спремно истичу да су жене у периоду после Другог светског рата, и поред прокламоване равноправности, у неким друштвено-политичким и друштвено-економским сегметима биле у другоразредном положају. То је тачно! Али разлог за то није правна неравноправност него – највећим делом – природна, физичко-биолошка и психо-ментална различитост полова: неспремност жена да се баве одређеним занимањима.

Социјализам је био еманципаторски покрет. Он се залагао за „родну” (тада се говорило полну), социјалну (тада се говорило класну) и националну равноправност. Те су се равноправности – вероватно – могле остварити само под условима диктатуре. У природном стању, полови, класе и нације живе у сукобу. Што је добро за један пол није добро за други; што је добро за једну класу није добро за другу; што је добро за једну нацију није добро за другу. Пролетерска диктатура није била ништа друго него покушај да се сукоби међу тим завађеним групама изгладе. Социјализам је заговарао егалитаризам − идеологију која за свој идеал има свет без полне, класне и националне борбе. Комунистичка диктатура је била покушај да се природни друштвени сукоби наређењима од врха власти ублаже и чак елиминишу. Комунисти су тежили − сведено на своју антрополошку суштину – остварењу ранохришћанских идеала. И рано хришћанство је заговарало егалитаризам.

МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића