.jpg)
Радикални феминизам је део политике многих држава,
па и наше. За оне који сумњају у исправност те политике, ту су теоретичарке радикалног
феминизма спремне да вас убеде у његову исправност. Теотретичарке радикалног феминизма
делују у многим образовним институцијама, а посебно у „Женским студијама”. Како
су оне настале?
Средином седамдесетих година XX века на универзитетима
широм САД установљују се програми „Женских студија” („Women’s
studies”), „Родних студија” („Gender studies”) ili „Феминистичких
студија” („Feminist studies”). Покрет „Женских
студија” („Women’s studies movement”) проширио се посвуда,
па је доспео и код нас.
Иницијатива за оснивање „Женских студија” потекла
је са Трећег југословенског феминистичког скупа одржаног у Београду од 30. марта
до 1. априла 1990. У Београду је 1992. почео са радом Центар за женске студије,
истраживања и комуникацију, који је пролећа те године (1992) организовао „Женске
студије” у форми алтернативних студија. Центар је почео да издаје и свој часопис
Женске студије.
На Филозофском факултету Београдског универзитета
(БУ) „Женске студије” су почеле да се предају 1993. Предавачице на њима су биле:
Анђелка Милић, Марина Благојевић и Жарана Папић.
„Женске студије” су нешто касније преименоване
у „Студије рода и културе” да би се избегао експлицитно сексистички назив. Иако
је студиј преименован, његова суштина није; основна тачка гледишта је остала је
феминистичка.
На Новосадском универзитету „Студије рода и културе”
постале су 2003. део магистарског програма, а годину дана касније (2004) и докторског
програма. На Факултету политичких наука у Београду „Студије рода и културе” постају
2004. године део специјалистичког програма. На Факултету политичких наука у Београду
први магистарски програм „Женских студија”, под називом „Род и политика”, реализује
се од 2006.
„Женске студије” су у многим земљама, па и у Србији,
постале део, макар и алтернативног, високошколског образовања. Али зар то није дискриминаторно
према мушкарцима који немају своје „Мушке
студије”?
МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића
МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића
- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације
- Преузми линк
- X
- Имејл адреса
- Друге апликације
Коментари
Постави коментар
Pravila komentarisanja na blogu "Pravda za tate":
Dobrodošli u prostor za diskusiju. Da bismo održali nivo dostojanstva i pravne sigurnosti, molimo vas da se pridržavate sledećih pravila:
Moderacija: Svaki komentar se pregleda pre objavljivanja. Vaša poruka neće biti vidljiva odmah, već tek nakon odobrenja administratora.
Pristojnost: Strogo je zabranjeno vređanje, psovke, govor mržnje i omalovažavanje bilo koga po bilo kom osnovu. Fokusirajte se na argumente, a ne na ličnosti.
Privatnost: Nemojte objavljivati puna imena dece, privatne brojeve telefona ili adrese. Takvi komentari će biti obrisani ili izmenjeni radi zaštite privatnosti.
Pravna odgovornost: Svaki korisnik snosi ličnu odgovornost za sadržaj svog komentara. Ovaj blog je prostor za razmenu iskustava i borbu za prava, a ne poligon za lične obračune.
Dokazi: Ukoliko iznosite specifične optužbe, trudite se da budu potkrepljene činjenicama.
Hvala vam što svojom kulturom dijaloga doprinosite našoj zajedničkoj borbi za roditeljsku ravnopravnost!