Женске студије

Радикални феминизам је део политике многих држава, па и наше. За оне који сумњају у исправност те политике, ту су теоретичарке радикалног феминизма спремне да вас убеде у његову исправност. Теотретичарке радикалног феминизма делују у многим образовним институцијама, а посебно у „Женским студијама”. Како су оне настале?

Средином седамдесетих година XX века на универзитетима широм САД установљују се програми „Женских студија” („Women’s studies”), „Родних студија” („Gender studies”) ili „Феминистичких студија” („Feminist studies”). Покрет „Женских студија” („Women’s studies movement”) проширио се посвуда, па је доспео и код нас.

Иницијатива за оснивање „Женских студија” потекла је са Трећег југословенског феминистичког скупа одржаног у Београду од 30. марта до 1. априла 1990. У Београду је 1992. почео са радом Центар за женске студије, истраживања и комуникацију, који је пролећа те године (1992) организовао „Женске студије” у форми алтернативних студија. Центар је почео да издаје и свој часопис Женске студије.

На Филозофском факултету Београдског универзитета (БУ) „Женске студије” су почеле да се предају 1993. Предавачице на њима су биле: Анђелка Милић, Марина Благојевић и Жарана Папић.

„Женске студије” су нешто касније преименоване у „Студије рода и културе” да би се избегао експлицитно сексистички назив. Иако је студиј преименован, његова суштина није; основна тачка гледишта је остала је феминистичка.

На Новосадском универзитету „Студије рода и културе” постале су 2003. део магистарског програма, а годину дана касније (2004) и докторског програма. На Факултету политичких наука у Београду „Студије рода и културе” постају 2004. године део специјалистичког програма. На Факултету политичких наука у Београду први магистарски програм „Женских студија”, под називом „Род и политика”, реализује се од 2006.

„Женске студије” су у многим земљама, па и у Србији, постале део, макар и алтернативног, високошколског образовања. Али зар то није дискриминаторно према мушкарцима који немају своје „Мушке студије”?

МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића