Потреба за „Мушким студијама”

Феминсткиње инсистирају на тези да су жене дискриминисане. У извесним случајевима то је заиста тако. Том тематиком исцрпно се бави тзв. жртвени феминизам (victim feminism). Дискриминацију жена исцрпно анализирају теоричарке феминизма, а пропагирају медији. А да ли и мушкарци могу бити дисктиминисани? То је интригантије и – чини ми се − хеуристички значајније питање. Дошло време да поред „Женских студија” („Women’s studies”) добијемо и „Мушке студије” („Men’s studies”). У мору феминистичких публикација, потребан је један vox clamantis in deserto који изности мушко виђење ствари. Ако слушамо само оно што нам феминисткиње кажу чућемо само половину ствари. 

Стога ова књига има за циљ да изврши стари императив: audiatur et altera pars! Она уноси равнотежу у море феминистичких једностраних анализа. Приближава нас истини. А истина је таква да и мушкарци имају својих проблема, често већих него жене, и да се њима не бави ниједна специфична организација, ниједан специфичан медиј, ниједан специфичан закон. Покрет који би се залагао за њихове интересе код нас не постоји. Он чак нема ни своје име. Хајде барем да га именујемо! Нека се зове – како је то случај у САД − Покрет за ослобођење мушкараца (Mеn’s Liberation Movement) или, алтернативо, маскулинизам (masculinism).


МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића