Демократске социокултурне дискриминације

Са увођенем демократије изронили су сви друштвени сукоби: полни, класни, верски, национални и др. Појавиле су се разне социокултурне дискриминације: сексизам (sexism), класизам (classism), конфесизам (confessism), национализам (nationalism), ејџизам (ageism), урбизам (urbism), факултизам (facultism), хелтизам (healthism), хајтизам (heightism) и бјутизам (beautism), који подразумевају дискриминацију на основу пола, економског стања, вероисповести, националности, старости, места становања, образовања, здравственог стања, висине и лепоте. Разлике међу људима су – наравно – природне. У том смислу, и дискриминација је природна појава. Али те сукобе друштво свесном политиком може или да подстиче или да ублажава. У социјализму су се неговале вредности друштвене правде и солидарности. У „дивљем” капитализму царује борба за опстанак у којој је ближњи конкурент и ривал, а не друг и сарадник. Садашња друштвена патологија српског друштва последица је владавине стања у коме је човек човеку вук и где влада „рат свих против свих” (Хобс). Али ниједно друштво не може дуго да трпи унутрашње сукобе; отуда покрети за њихово ублажавање. То су корени савремног српског феминизма, синдикализма, екуменизма и интернационализма. Савремени еманципаторски покрети су последица природне конфликтности демократије.

МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића