РАДИКАЛНИ ФЕМИНИЗАМ

РАДИКАЛНИ ФЕМИНИЗАМ

Радикални феминизам је део владајуће идеологије у Србији

Владавина радикалног феминизма

Феминистичка идеологија је данас продрла у све сфере јавног и приватног живота. Данас не живимо у доба либералног феминизма – феминизма који захтева равноправност жена са мушкарцима, већ у доба радикалног или милитантног феминизма који захтева привилегован положај жена. Циљ радикалног феминизма јесте да се у неким сферама друштвено-политичког и друштвено-економског живота изрши равномерна (паритетна) заступљеност жена и мушкараца. Практично, тај захтев је довео до тога да законодавство – породично и радно право – систематски даје привилегије женама.

Данас у Србији постоји више секретаријата за „родну равноправност” („Управа за родну равноправност” Министраства рада и социјалне политике Републике Србије, „Одбор за равноправност полова” Скупштине Републике Србије, „Савет за равноправност полова” Владе Републике Србије, „Секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова” АП Војводине, „Одбор за равноправност полова” Скупштине АП Војводине, „Завод за равноправност полова” АП Војводине). Агенду радикалног феминизма (дискриминацију мушкараца) спроводе и републички и покрајински омбудсмани – заштитници грађана. Заменица Републичког заштитника грађана је др Зорица Мршевић, прононсирана радикална феминисткиња. Можемо претпоставити колико је она спремна да штити све грађане, уколико знамо да радикални феминизам брине искључиво о женама.

Поред ових државних тела, постоје и многе друге феминистичке организације у невладином сектору (НВО). Чак и оне невладине организације које нису изричито феминистичке углавном су под његовим утицајем. Све у свему, целокупна српска политичка елита спроводи агенду радикалног феминизма. Све горенаведене организације, владине и невладине, сматрају себе одговорним за промовисање равноправности полова. Да је то тако, то би било О.К. Но, оне заправо не промовишу родну равноправавност, него родну неравноправност: оне се не залажу за равноправност жена и мушкараца, него за привилегованост жена. Колико је то праведно и оправдано?

МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића