KRITIKA RADIKALNOG FEMINIZAMA

Krivica nije samo u muškarcima

 Da li je problem samo u muškarcima?

Ima mnogo načina na koji žene osećaju veću bespomoćnost nego muškarci: strah od trudnoće, silovanja, fizičkog maltretiranja; manji izbor zanimanjâ koja omogućavaju izdržavanje; manja mogućnost bavljenja timskim sportovima koji kombinuju duh takmičenja i kooperacije što je dobra priprema za karijeru; veći pritisak roditelja da se oformi porodica i prekine karijera zbog dece itd.

Na svu sreću, sve industrijalizovane nacije priznale su ta ženska iskustva. Na nesreću, ona su priznala samo ženska iskustva – i zaključile: žene imaju problem, muškarci su problem. Muškarci, međutim, imaju drugačije iskustvo. Muškarac koji je doživeo da mu se brak pretvori u plaćanje alimentacije, dom u ženin dom, a deca u decu koju izdržava iako su se okrenula protiv njega, oseća da troši svoj život radeći za ljude koji ga mrze. Očajno oseća potrebu za ljubavlju, ali se boji da mu se drugi brak takođe ne pretvori u smrtonosna plaćanja, a druga deca u decu koja su takođe protiv njega, a to ga vodi u očaj. Još ga više pogađa kad mu kažu da se boji braka, jer navodno ne zna da voli.

Kada muškarac pokušava da se izbori sa plaćanjem silnih računa radeći ceo dan kaže mu se da je „neosetljiv”, a kada pokuša da reši stres pićem kažu mu da je „pijanica”. Sve mu to ne daje osećaj moći, već osećaj nemoći. Kada pokuša nekome da se požali onda je slabić, a kada pokuša da pobegne od svega pokušavajući da izvrši samoubistvo, on jednostavno izvrši samoubistvo. Feminizam drži da društvo nedovoljno priznaje ženske traume. A da li društvo dovoljno priznaje muške traume!?


МIT O PATRIJARHATU Vladislava Đorđevića