Захтеви радикалног феминизма

У својој бити, модерни српски феминизам није либерални феминизам – феминизам који се залаже за „родну равноправност”; тај циљ је српско друштво остварило већ 1946. Савремени српски феминизам је радикални феминизам (неофеминизам), који у Србији – као и свету – захтева привилегован положај жена: њихову недемократску, бирократску промоцију у свим сферама јавног живота. Та политика се у свету зове – у зависности од земље до земље: афирмативна акција (affirmative action), преференцијална политика (preferential policy), позитивна дискриминација (positive discrimination), оснаживање (empowerment), родно буџетирање (gender budgeting), систем квота (quota system) itd. Иако та политика има много назива, циљ јој је исти: повећати политичку и економску моћ жена. Радикални феминизам у Србији не заговарају мале, изоловане групе борбених феминисткиња, већ је он део државне политике.

Један од начина на који се то ради јесте увођење система квота (quota system). Квоте су уведене у Републици Србији Законом о локалним изборима (2002), као и Законом о изменама и допунама закона о избору народних посланика (25. фебруара 2004). Оба закона утврђују да на изборној листи мора бити најмање 30% жена и да међу свака 4 кандидата по редоследу на листи мора бити по једна жена. Систем квота је недемократски, јер доводи жене до позиције моћи не путем демократског избора, већ путем биолошке датости. Систем квота није дискриминаторан само према мушкарцима, већ и према оним женама које би биле изабране у неко политичко тело захваљујући својим талентима, а које се сада могу сумњичити да су на службеној позицији само захваљујући систему квота. Нема много жена које могу уживати у помисли да су „жене-квоте”.

Уопште узев, феминизам у својим анализама свесно превиђа биологију. Он наступа са позиција да биолошке разлике нису битне, и да је скоро свака разлика између мушкараца и жена плод социјалне конструкције. Зато феминистикиње и не говоре о полу (биолошким обележјима), него о роду (социјалнима конструкцијама пола). Социјални услови су свакако важни, али биолошки чиниоци су ипак важнији. У том смислу, није примерено користити помодни израз род; боље је користити традиционални израз пол. Доказа о примарној важности биолошких (телесних) чињеница има на претек. Узмимо један пример. Иако постоји позитивна дискриминација – подстрек да се баве политиком – жене упорно показују отпор према тој врсти ангажмана. Жене политичари су изузеци који потврђују правило – правило да су мушкарци заинтересованији за политику. Спремнији су да се за њу боре, али и да због ње трпе и испаштају. Политика је често опасан посао, не хоби доконих.

МИТ О ПАТРИЈАРХАТУ Владислава Ђорђевића