PRAVDA ZA TATE

  Добро је документовано да жене у просеку много чешће подлежу стресу и проблемима менталног здравља него мушкарци, при чему је вероватноћа  да ће жене патити од депресије и других менталних проблема повезаних са стресом скоро двоструко већа од мушкараца. Неизбежно, то значи да је већа вероватноћа да ће самохрана мајка патити од проблема менталног здравља него самохрани отац. Ако родитељ пати од менталних проблема, то обично узрокује проблеме деци.  Пошто су жене склоније проблемима менталног здравља, погађате, домаћинства самохраних мајки неизбежно подлежу овим проблемима више него домаћинства самохраних очева. Ово опет неизбежно даје домаћинствима самохраних  очева  предност у односу на самохрану мајку, тј. већа је вероватноћа да ће то бити здрава места. Дакле, само да заокружимо, самохраним очевима у просеку је лакше да пронађу позитивне женске утицаје него самохраним мајкама позитивним мушкарцима, а самохрани очеви су у просеку мање склони да подлегну пробле...

  Дисцретес аппаренцес, Јеан-Марие Франциус Идеологија радикалног феминизма зајахала је све наше институције, па и институције културе, а у њих спадају и позоришта. Једно од њих је новосадско Позориште младих (Игњата Павласа 4). Оно је било једно од многих које су уприличиле представу „Веселе девојке”. Девојке се веселе и забављају махом женски аудиторијум. Све је то лепо, али очигледно постоји идеолошки подтекст. У нашим позориштима се даје и комедија „Како и зашто убити мужа?” Наслов и плакат на којем жена дави мужа је мизандијска провокација. Све је то дозвољено, јер је то комедија. Додуше није дозовљена мизогина провокација, јер то не би била комедија него злочин. У сличну категорију провокација спада и комедија „Брак мрак”. Све су то рефлекси „уметничког” феминизма. Феминизам царује и у другим установама културе.

Камила Паља   ФОТОГРАФИЈА:  МИЦХАЕЛ ЛИОНСТАР Американка италијанског порекла Камила Паља (Cammile Paglia, 1947) и ја смо идеолошки антиподи. Она заступа не само либерализам, него и либертинизам, а ја конзервативизам и пуританизам. Али обоје презиремо савремени феминизам. У књизи „Секс, уметност и америчка култура” (Zepter Book World, Београд, 2002) Камила Паља запажа: „Постоје полне разлике које су засноване на биологији. Академски феминизам је изгубљен у магли социјалног конструкционизма. Он верује у то да смо ми у потпуности производ свог окружења. Ту идеју је смислио Русо. Није био у праву. Охрабрене глупавом француском теоријом језика, академске феминисткиње стално понављају једна другој празне слогане. Њихово виђење секса наивно је и пуно афектације. Препустити секс феминисткињама исто је што и дати пса на чување човеку који препарира животиње” (стр. 71). Камила Паља је у праву. Дабоме да су полне разлике засноване на биологији. Култура те полне разлике може да истакне ил...

Др Милу Алечковић је нeдавно интервјуисао Дејан Лучић. Њему је рекла да је Андерс Брејвик после масакра којег је починио плакао на месту где су га као дете отеле раднице центра за социјални рад – Барневернет. Дакле, овај масовни убица носи неке тешке труме из детињства. Сама др Мила Алечковић је тужила једну радницу центра за социјални рад и спор добила. Ни она нема лепа искуства са том установом. Недавно је млада жена Евица Уметић извршила самоубиство, а пре тога је била у центру за социјални рад у Сремској Митровици. И она вуче неке трауме из своје породица, а можда и из те установе. Масовни убица Коста Кецмановић је дете разведених родитеља. Можда је и он трауматизван искуством развода својих родитеља. Можда је лошој ситуацији допринео и центар за социјални рад. Колико сам обавештен, он је рекао да је масовно убиство починио да би се осветио својој мајци и другим мајкама. Мржња према мајкама („мизоматрија”) је нека подврста мизогиније. Можда је та мизогинија разлог зашто је пуцао ма...

Јуче је малолетни Коста Кецмановић убио и ранио неколико особа. Јавност се узбудила. Сви су почели да траже кривца. Један „ескперт” за насиље је брзо пронашао кривца: то је Кристијан Голубовић, бивши криминалац. По њему, деца опонашају моделе које гледају. Али аргумент је натегнут. Деца могу гледати ма кога, али не значи да ће ту особу нужно имитирати. Дакле, то је аргумент мутивода – оних који праве узроке проблема скривају турајући лажне. Други су окривили учеснике ријалити програма. И тај аргумент је натегнут. То што неко гледа насилнике у том програму не значи да ће се и сâм тако понашати. Много гледају те програме, али не малтретирају друге, а поготово их не убијају. Трећи су окривили америчку филмску индустрију. Али то што се насиље често приказује у америчким фимовима не значи да су они који их гледају насилници. Неки воле да гледају криминалистичке, акционе и хорор филмове, али то не значи да су насилници. Директно повезивање насилног понашања и филма није умесно. Неки гледају ...

Четрнаестогодишњи Коста Кецмановић убио и ранио неколико особа у ОШ „Владислав Рибникар” у Београду. Догађај је наишао на велику осуду јавност. С правом. Убиство је тешки грех пред Богом и злочин пред друштвом. Али, по мени, трагедија се могла избећи да су на време кажњени они који су тог дечака малтретирали. Дакле, прави узрок трагедије је избацивање казне као педагошког средства. Без казне спирала насиља се убрзава и некад добије контуре праве катастрофе. Насиље у школама није ново. Увек је постојало, али је у последње време добило на убрзању. Једна девојчица је ударила наставника физике киком. Није кажњена него су је феминистички медији још прогласили „жртвом”. Тој замени тезе помогле су и школска „педагошкиња” и „психолошкиња”. Колико знам, мала насилница није кажњена. Један младић је наставници енглескег измакaо столицу. Ни он није кажњен, бар не озбиљно. Убица Коста Кецмановић ће сигурно бити кажњен. Tако и треба. Али требалао би казнити и ученике који су га малтретирали и тако м...

 25. априла, је Светски дан борбе против отуђења од родитеља. Господин Атанас Илиев, универзитетски професор на ФЕИТ у Скопљу, прича нам своју тужну причу о вишедеценијске борбе против отуђења од своје ћерке Лилке. Борба за Лилку траје од дана када ју је мајка извела ван граница Македоније и никад више није је вратила. Процедура у случају међународне отмице детета је преко Хашке конвенције која предвиђа механизме који дете одмах враћају у земљу из које је одведено. Али Лилка се није вратила кући 12 година.   Туга, чежња, бол и неправда су узели свој данак. Проф. Атанас Илиев је изгубио здравље.... Овај вапај бола је и вапај за правдом свих родитеља који су неправедно и бестидно отуђени од своје деце. Отуђење је тежак облик породичног насиља у коме, желећи да се нанесе бол једног од родитеља, заправо највише и најтеже се повређује дете. Извор: https://www.youtube.com/watch?v=su_1Ay5ZlZ8&t=4s

Реч дискриминација је по пореклу, сврси и смислу правни термин и означава немање истих права. Али у Србији мушкарци и жене имају иста права. Не постоји никаква дискриминиација. Заправао, кад би пажљиво погледали законе видели би да заправо жене имају бројне привилегије. Дакле, ако се уопште говори о дискриминацији, може се говорити само о дискриминацији мушкараца. А када феминисткиње говоре о дискриминацији оне заправо говоре о различитој заступљености мушкараца и жена у неким занимањима. То је потпуно извитоперење значења те речи. А то што постоје разлике у заступљености је резултат чињенице да се мушкарци и жене природно разликују. Разликују се биолошки: цитолошки, ембриолошки, хематолошки, физиолошки, патофизиолошки, неуролошки, ендокринолошки, анатомски, морфолошки итд. Разликују се и психички. Имају различите вредности, ставове, аспирације итд. Дакле, не ради се ту о било каквој дискриминацији, него о природним полним разликама. Опет долазимо до – како гласи моја књига – „занемари...

Вероватно међу српским јавним радницим не постоји особа које више од мене подвлачи тезу да је феминизам покрет против брака и породице. На срећу то полако препознају и црквени великодостојници. У Васкршњој посланици Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије је рекао: „Апелујемо да се укине насиље над српским језиком и одредбе закона које то насиље намећу, нарочито кроз противуставан закон, који намеће такозвани родно осетљив језик иза ког се крије борба против брака и породице.” Патријарх није споменуо ни феминизам, ни феминисткиње, а могао је. Јер лоби који намеће родно осетљив језик је феминистички, а оне које га намећу су феминисткиње. То патријарх није могао да преломи преко устију, али је свеједно погодио суштину. Бранкица Јанаковић је у емисији „Четвртом у 9” у четвртак 20. априла 2023.рекла: „Ја сам била зачуђена због чега је употреба родно осетљивог језика била удар на брак и породицу. То ме силно забринуло.” Али она је или глупа или се прави глупа. Биће да је то друг...

Foto: Istinomer, Zoran Drekalović Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, гостовала је прекјуче – у четвртак 20. априла 2023. – на РТС-у у емсији „Четвртком у 9”. Анализа њеног наступа даје одличан увид у феминистичке махинације. То ће бити учињено у десет теза. Прво. Жељна да докаже да је закон о „родно осетљивом језику” потребан, она је цитирала део из једне давно објављене православне публикације у којој се често користе фимининативи. Али то заправо не иде у прилог тези коју жели да брани. Наиме, то само доказује да је српски језик по природи „родно осетљив”, па да не треба никакав политички наметнути закон који би ту „родну осетљивост” прописивао. Чак је и литургијски језик „родно осетљив” (владичица, наставница итд.). Дакле, закон о „родно осетљивом” језику није потребан. Језик сâм намеће и укида „родну осетљивост” према осећању његових говорника. Друго. Она је поновила помодну феминистичку тезу да је род „социјална конструкција пола”. Да би то доказала она је рек...

Извор: Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika У четвртак 20. априла 2023 – у ударном термину – од 21 h – на РТС-у емитована је дебата о родно осетљивом језику. На основу ње могу се извести бар десет закључака. Прво. По мишљењу Бранкице Јанковић, поверенице за заштиту равноправности, тај језик треба да помогне „родној равноправности”. А колико је то тачно види се и по саставу дискутаната: сви дискутанти су жене. Није био позван ниједан мушкарац. Није позван ни др Драган Станић, председник Матице српске, ни др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика САНУ, а они су представници наших најпозванијих институција да решавају језичку материју. Дакле, није испоштован ни принцип мериторности, а ни саме „родне равноправности”. Друго. Бранкица Јанковић је истакла да тај језик треба да помогне већој „видљивости” жена. Али „видљивост” жена се не постиже законским одредбама, него друштвеним признањем женских заслуга. Жене ће бити толико „видљиве” колико то радом и зн...

Извор фотографије; https://www.netflix.com/rs-hr/title/70113299 Да би стекли љубав жене неки мушкарци морају да усвоје или бар издржавају женино дете или децу из претходног брака или бракова, односно везе или веза. Понекад морају да издржавају и другу женину родбину, на пример, њену маму или њеног тату, тј. ташту или таста. У том случају мушкарац се нађе у ситуацији да мора да издржава себе, жену, можда заједничко дете, пасторка или пасторке, а можда и још неке особе. Све је више разведених жена и све је више очуха. Све то указује да не живимо у патријарахату, друштву у којем се све врти око мушкарца, него у матријахату, друштву где се све врти око жене, њене родбине и њених потреба. Нисам чуо за покрет за права очуха, а они објективно имају доста одговорности. О очевима, па и о очусима, нико не брине. Борце за социјалну правду они не занимају. Али зато наше друштво пуном паром развија „културу самохраних мајки” („single mom culture”). Бог, па самохрана мајка. А отац, a и очух – махом ...

  У интервјиу за „Слободан Печат“, професор ФЕИТ-а Атанас Илиев , рекао да своју ћерку Лилијану није видео 12 година јер је његова тадашња супруга девојчицу извела ван граница Македоније и одлучила да живи у Србији. Мала Лилијана је тада имала нешто више од две године, тек је добила новогодишње поклоне од оца и тада су последњи пут породично славили празнике.  Илиев каже да је његово дете отуђено, што је тежак облик насиља. Брак може да се раскине, каже Илиев, али отац остаје отац и увек треба да буде поред детета, а одвајање детета од родитеља је тежак облик насиља који институције не препознају. Илиев је покренуо поступак пред македонским институцијама да му вратe дете, али то не само да није довело до позитивног исхода, већ га је изазвало и подсмех неосетљивих институција. „Комуницирао сам са Центрoм за социјални рад, али су ме третирали као уљеза. Плакаo сам, а они су ми рекли, какав си ти човек?!" Извор:    https://www.slobodenpecat.mk/vi...

У случају незаконитог прекограничног одвођења детета из једне државе у другу државу, вршилац родитељског права, односно права на старање може тражити враћање детета, односно остваривање права на одржавање личних односа детета по основу: Хашке конвенције о грађанскоправним аспектима међународне отмице деце од 1980. године Европске конвенције о признању и извршењу одлука о старању о деци и о поновном успостављању односа старања Основни циљ Конвенције је да се обезбеди што хитнији повратак деце незаконито одведене или задржане у некој држави уговорници и да се права на старање и личних односа са дететом по закону једне од држава уговорница стварно поштују у другој држави уговорници. Примарни услов који мора бити испуњен да би се одредбе ове Конвенције примењивале је да је дете одведено у државу која је потписница Конвенције и да је до незаконитог одвођења или задржавања дошло након њеног ступања на снагу у државама уговорницама. Међутим, иако су Република Србија и Северна Македонија држав...

  Отуђење од родитеља – дефинисано као када однос једног родитеља са његовим или њеним дететом нанесе штету другом родитељу – може имати разорне последице .   Многи правни стручњаци и психолози деценијама знају за отуђење од родитеља. Али из политичких и личних разлога га поричу, али има и других који поричу да тако нешто постоји. Нажалост, ове правне и професионалне дебате довеле су до погрешних схватања о томе шта је родитељско отуђујуће понашање. Као резултат тога, многи људи немају речи да опишу или обележе своје искуство, или да разумеју шта виде да се дешава другима. То чини проналажење решења изазовним. Време је да се осврнемо на контроверзу о томе да ли отуђење од родитеља постоји и да уместо тога разумемо шта је стварно понашање како не бисмо дозволили да се више користи за повреду других. Дакле, каква су то понашања и шта нам истраживање које је до сада урађено говори о њима?   Шта је то? Прво, направимо разлику између појма „синдром родитељско...