PRAVDA ZA TATE

Појаснићу члановима групе "ПРАВДА ЗА ТАТЕ И ТАТА ЈЕ РОДИТЕЉ",( и онима који нас потајно прате), везано за пост "ИЗА СВАКОГ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ СТОЈИ ЖРТВА НАСИЉА- МУШКАРАЦ" , и то на личном примеру. У току бракоразводне парнице, на предлог водитеља случаја бившој супрузи, бивша супруга ЛАЖНО ПОДНОСИ ТУЖБУ И КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ ЗА НАСИЉЕ У ПОРОДИЦИ. Успео сам да докажем да насиља није било и одбраним свој углед и част, И ИСПРАВИМ НЕПРАВДУ. Од дана напуштања брачне заједнице, док је трајала парница везано за насиље у породици, ја сам бивао данима провоциран, емоционално и психички злоставњан од стране бивше супруге, дете нисам виђао на начин уређен Решењем о привременој мери, а касније и пресудом. Разлог свега тога и целокупног шиканирања јесте, да будем испровоциран , да ме натера на насилничко понашање и потврдим све њене изговорене лажи, опструкције, јер сам престављен као неподобан отац и насилник. Чудно да за ове четири године, сви избегавају да ме вештаче и ако с...

Feminizam aktualizuje odgovornost muškaraca. A šta ćemo sa odgovornošću žena? Srbija se nalazi među 5 država sa najstarijom populacijom na svetu. U Srbiji se godišnje rodi oko 70.000 beba, što je za oko 30.000 (33%) manje nego što je potrebno za prostu reprodukciju. Iako su za takvo stanje odgovorni svi, ipak mislim da veću odgovornost snose žene. Kada je reč o reproduktivnom ponašanju, ključne karte su u rukama žena. Sa druge stane, Srbija je među vodećim zemljama u svetu po broju pobačaja. U Srbiji se godišnje izvrši о ko 30.000 pobačaja. Iako je odgovornost obostrana, ipak mislim da je veća odgovornost žena. Kada je reč o seksualnom i reproduktivnom ponašanju, ključne karte su u rukama žena. Po broju adolescentskih trudnoća Srbija se takođe nalazi među prvima u Evropi. U Srbiji godišnje izvrši abortus 6000-7000 adolescentkinja između 15-te i 19-te godine. Iako je odgovornost obostrana, ipak mislim da je veća odgovornost žena (starosno gledano: devojčica i devojaka). Otka...

Da nisu možda muškarci ti koji su zapravo diskriminisani? Razmislite o abortusu. Ako je pravo na prekid trudonoće isključivo pravo žene, da li je time povređena ustavna odredba o ravnopravnosti polova. Kod začeća deteta učestvuju oba pola, a kod abortusa – odluku donosi samo žena. Uopšte uzev, savremeno porodično pravo je diskriminatorno prema muškarcima. Prilikom rastave braka ili dodele dece zakon prvenstveno štiti interes supruge i majke. Prilikom rastave braka, brigu o deci u preko 95% slučajeva preuzumaju majke. Savremeno radno pravo takođe je diskriminatorno prema muškarcima. Žene idu u redovnu i invalidsku penziju 5 godina ranije od muškaraca. Zašto? Zašto bi jedan pol imao tu privilegiju. Ako želimo ravnopravnost – za šta se deklarativno zalažu feministkinje – onda odlazak u penziju treba da bude jednak za oba pola. Zakon načelno zabranjuje ženama rad na opasnim i iscrpljujućim poslovima. Zašto bi jedan pol bio pošteđen takvih poslova, a drugi – po implikaciji – osu...

У својој бити, модерни српски феминизам није либерални феминизам – феминизам који се залаже за „родну равноправност”; тај циљ је српско друштво остварило већ 1946. Савремени српски феминизам је радикални феминизам (неофеминизам), који у Србији – као и свету – захтева привилегован положај жена: њихову недемократску, бирократску промоцију у свим сферама јавног живота. Та политика се у свету зове – у зависности од земље до земље: афирмативна акција ( affirmative action ), преференцијална политика ( preferential policy ), позитивна дискриминација ( positive discrimination ), оснаживање ( empowerment ), родно буџетирање ( gender budgeting ), систем квота ( quota system ) itd. Иако та политика има много назива, циљ јој је исти: повећати политичку и економску моћ жена. Радикални феминизам у Србији не заговарају мале, изоловане групе борбених феминисткиња, већ је он део државне политике. Један од начина на који се то ради јесте увођење система квота ( quota system ). Квоте су уведе...

Стручни радници имају статус службеног лица Трстеник, 15.10.2016. Стручни радници у центрима за социјални рад имају статус службеног лица ( прописује Закон о социјалној заштити, члану 139. ) који доказују службеном легитимацијом. Комора социјалне заштите је уз сагласност ресорног министарства приступила изради службених легитимација за све стручне раднике запослене у центрима за социјални рад и надамо се да ће овај посао бити окончан до краја године. Данас је министар Александар Вулин, приликом посете центру за социјални рад Трстеник, уручио прве легитимације и у разговору са запосленима истако је да 2 100 стручних радника брине за око 700.000 корисника социјалне помоћи и да је поносан на све људе који раде у социјалној заштити. Директорка Коморе, Србијанка Ђорђевић је члановима коморе уручила ИД картице , упознала чланство са планираним активностима и истакла да ће се Комора и у наредном периоду залагати за унапређење професионалног статуса стручних радника.

Statistika kaže da je učestalost javljanja poremećaja ličnosti od 1 do 3% u opštoj populaciji. Istražuju se genetski faktori, a veliki značaj u objašnjenju njihovog nastanka imaju psihološki faktori u toku rasta i razvoja. Ne postoji specifična terapija, spontana promena je izuzetno retka. Preventiva je najbolji lek. Svesnost da su prisutni među nama i znanje o načinu razmišljanja i funkcio­nisanja pomažu ranom prepoznavnju i boljoj sopstvenoj zaštiti. Poremećaj ličnosti je vrsta mentalnog poremećaja u kome osoba ima problem sagledavanja i odnosa prema situacijama, drugim ljudima i sebi samom. Obrazac razmišljanja i ponašanja je krut i neadekvatan bez obzira na situaciju. Dovodi do značajnih problema i ograničenja u socijalnim kontaktima, vezi, na poslu, u školi i porodici. Način ponašanja i razmišljanja je samoj osobi blizak i prirodan i ona zato najčešće problem vidi u načinu kako se okolina odnosi prema njoj. Na osnovu sličnosti u karakteristikama i simptomima poremećaji ličn...

Krivica nije samo u muškarcima  Da li je problem samo u muškarcima? Ima mnogo načina na koji žene osećaju veću bespomoćnost nego muškarci: strah od trudnoće, silovanja, fizičkog maltretiranja; manji izbor zanimanjâ koja omogućavaju izdržavanje; manja mogućnost bavljenja timskim sportovima koji kombinuju duh takmičenja i kooperacije što je dobra priprema za karijeru; veći pritisak roditelja da se oformi porodica i prekine karijera zbog dece itd. Na svu sreću, sve industrijalizovane nacije priznale su ta ženska iskustva. Na nesreću, ona su priznala samo ženska iskustva – i zaključile: žene imaju problem, muškarci su problem. Muškarci, međutim, imaju drugačije iskustvo. Muškarac koji je doživeo da mu se brak pretvori u plaćanje alimentacije, dom u ženin dom, a deca u decu koju izdržava iako su se okrenula protiv njega, oseća da troši svoj život radeći za ljude koji ga mrze. Očajno oseća potrebu za ljubavlju, ali se boji da mu se drugi brak takođe ne pretvori u smrtono...

Феминсткиње инсистирају на тези да су жене дискриминисане. У извесним случајевима то је заиста тако. Том тематиком исцрпно се бави тзв. жртвени феминизам ( victim feminism ). Дискриминацију жена исцрпно анализирају теоричарке феминизма, а пропагирају медији. А да ли и мушкарци могу бити дисктиминисани? То је интригантије и – чини ми се − хеуристички значајније питање. Дошло време да поред „Женских студија ” ( „Women’s studies” ) добијемо и „Мушке студије ” ( „Men’s studies” ). У мору феминистичких публикација, потребан је један vox clamantis in deserto који изности мушко виђење ствари. Ако слушамо само оно што нам феминисткиње кажу чућемо само половину ствари.  Стога ова књига има за циљ да изврши стари императив: audiatur et altera pars ! Она уноси равнотежу у море феминистичких једностраних анализа. Приближава нас истини. А истина је таква да и мушкарци имају својих проблема, често већих него жене, и да се њима не бави ниједна специфична организација, ниједан специфичан м...

У својој бити, модерни српски феминизам није либерални феминизам – феминизам који се залаже за „родну равноправност”; тај циљ је српско друштво остварило већ 1946. Савремени српски феминизам је радикални феминизам (неофеминизам), који у Србији – као и свету – захтева привилегован положај жена: њихову недемократску, бирократску промоцију у свим сферама јавног живота. Та политика се у свету зове – у зависности од земље до земље: афирмативна акција ( affirmative action ), преференцијална политика ( preferential policy ), позитивна дискриминација ( positive discrimination ), оснаживање ( empowerment ), родно буџетирање ( gender budgeting ), систем квота ( quota system ). Иако та политика има много назива, циљ јој је исти: повећати политичку и економску моћ жена. Радикални феминизам у Србији не заговарају мале, изоловане групе борбених феминисткиња, већ је он део државне политике. Један од начина на који се то ради јесте увођење система квота ( quota system ). Квоте су уведене у ...

Радикални феминизам је део политике многих држава, па и наше. За оне који сумњају у исправност те политике, ту су теоретичарке радикалног феминизма спремне да вас убеде у његову исправност. Теотретичарке радикалног феминизма делују у многим образовним институцијама, а посебно у „Женским студијама”. Како су оне настале? Средином седамдесетих година XX века на универзитетима широм САД установљују се програми „Женских студија” ( „Women’s studies” ), „ Родних студија ” ( „Gender studies” ) ili „ Феминистичких студија ” ( „Feminist studies” ). Покрет „Женских студија ” ( „Women’s studies movement” ) проширио се посвуда, па је доспео и код нас. Иницијатива за оснивање „Женских студија” потекла је са Трећег југословенског феминистичког скупа одржаног у Београду од 30. марта до 1. априла 1990. У Београду је 1992. почео са радом Центар за женске студије, истраживања и комуникацију, који је пролећа те године (1992) организовао „Женске студије” у форми алтернативних студија. Центар је п...

У данашњој Србији радикални феминизам је владујућа идеологија. Њу подупиру званичне државне установе (преко разних органа за родну „равноправност”, служби за запошљавање итд.) и педесетак феминистичких удружења из невладиног сектора (НВО). Како је до тога дошло? Како смо од традиционалног, патријархалног друштва постали друштво у коме је радикални феминизам владајућа идеологија? У социјалистичкој Југославији није постојало ниједно феминистичко удружење изван контроле владе. Женске интересе је бранио Антифашистички фронт жена (АФЖ), основан током Другог светског рата (6. децембра 1942). Откада је формално престао с радом (1953), делује у оквиру Социјалистичког савеза радног народа Југославије (ССР Њ ) као Савез женских друштава Југославије. Године 1961. формирана је Конференција за друштвену активност жена. У бити, није постојала потреба за независним феминистичким покретом, јер је „родну равноправност” гарантовао Устав кога подржава диктатура. Ипак, неке образоване жене су само...

Са увођенем демократије изронили су сви друштвени сукоби: полни, класни, верски, национални и др . Појавиле су се разне социокултурне дискриминације: сексизам ( sexism ), класизам ( classism ), конфесизам ( confessism ), национализам ( nationalism ), ејџизам ( ageism ), урбизам ( urbism ), факултизам ( facultism ), хелтизам ( healthism ), хајтизам ( heightism ) и бјутизам ( beautism ), који подразумевају дискриминацију на основу пола, економског стања, вероисповести, националности, старости, места становања, образовања, здравственог стања, висине и лепоте. Разлике међу људима су – наравно – природне. У том смислу, и дискриминација је природна појава. Али те сукобе друштво свесном политиком може или да подстиче или да ублажава. У социјализму су се неговале вредности друштвене правде и солидарности. У „дивљем” капитализму царује борба за опстанак у којој је ближњи конкурент и ривал, а не друг и сарадник. Садашња друштвена патологија српског друштва последица је влада вине ...

У Србији су жене стекле равноправност са мушкарцима Уставом ФНРЈ донесеним 31. јануара 1946. И сви наредни устави прокламовали су равноправност жена и мушкараца. Са аспекта права, „родна равноправност ” је постигнута пре више од 60 година! Ако нисте старији од 80 година, ви не можете да се сећате периода када је постојала родна неравноправност! У том смислу, секретаријати за родну равноправност баве се послом завршеним давно пре него што су њихови промотери и родили! Оно за шта се многобројни секретаријати за родну равноправност заиста залажу јесте родна равномерност . (Разлика је семантички и правно суптилна, али суштински велика.) Ти секретаријати спремно истичу да су жене у периоду после Другог светског рата, и поред прокламоване равноправности, у неким друштвено-политичким и друштвено-економским сегметима биле у другоразредном положају. То је тачно! Али разлог за то није правна неравноправност него – највећим делом – природна , физичко-биолошка и психо-ментална различито...

РАДИКАЛНИ ФЕМИНИЗАМ Радикални феминизам је део владајуће идеологије у Србији Владавина радикалног феминизма Феминистичка идеологија је данас продрла у све сфере јавног и приватног живота. Данас не живимо у доба либералног феминизма – феминизма који захтева равноправност жена са мушкарцима, већ у доба радикалног или милитантног феминизма који захтева привилегован положај жена . Циљ радикалног феминизма јесте д а се у неким сферама друш т вено-политичког и друштвено-економског живота изрши равномерна (паритетна) заступљеност жена и мушкараца. Прак т ично, тај захтев је довео до тога да законодавство – породично и радно право – систематски даје привилегије женама. Данас у Србији постоји више секретаријата за „родну равноправност” ( „ Управа за родну равноправност ” Министраства рада и социјалне политике Републике Србије, „ Одбор за равноправност полова ” Скупштине Републике Србије, „ Савет за равноправност полова ” Владе Републике Србије, „ Секретаријат за р...

PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANJU NASILJA U PORODICI: Pored fizičkog, psihičkog i seksualnog nasilja Predlogom zakona je uvedeno i ekonomsko nasilje, koje kao oblik psihičkog nasilja predstavlja uskraćivanje i kontrolisanje pristupa novcu odnosno nejednaku dostupnost zajedničkim sredstvima Opšta dužnost svih građana i građanki je da prijave nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od nasilja , predviđeno je  Predlogom zakona o sprečavanju nasilja u porodici , koji je Vlada Republike Srbije usvojila 27. oktobra 2016. godine, nakon čega je upućen u skupštinsku proceduru. Jedan od važnijih ciljeva Predloga zakona je uspostaviti standardne mehanizme u slučajevima kada postoje elementi nasilja, ali nema zakonskog osnova da se nasilnik skloni od žrtve . Kako se navodi u obrazloženju Predloga zakona,  "nasilnik ne sme ostati kod kuće", i to ne samo kada je krivično delo učinjeno, nego i kada postoji neposredna opasnost od krivičnog dela, odnosno nasilja. S tim ciljem  Pr...

Ograničavanje detetu ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi i srodnicima - predstavlja veoma težak oblik nasilja u porodici sa pogubnim posledicama po dete i teškim po roditelja koji nema lične odnose. Vrlo često roditelji koji samostalno vrše ro diteljsko pravo nad detetom ili decom ( u 96% slučajeva majke) - zloupotrebljavajući roditeljsko pravo, zabranjeno članom 7. stav 3. Porodičnog zakona izvrše potpuno otuđenje dece od svojih roditelja i srodnika. Kada pravosnažnim sudskim odlukama postoji utvrdjeni način i vreme za održavanje ličnih odnosa između dece i roditelja sa kojim deca ne žive, onda se praktično detetu ograničava sloboda kretanja i komunikacije. Porodičnim zakonom, članom 10. stav 1. je zabranjeno nasilje u porodici, a članom 191. stav 2. tačka 5. istog zakona NAROČITO se smatra nasiljem u porodici ograničavanje slobode kretanja i komunikacije sa trećim licima. Istim članom, 191. stavom 2. tačkom 6. NAROČITO se smatra nasiljem u porodici vređanje, kao i svak...

Sindrom otuđenja od roditelja kao oblik manipulacije decom predstavlja zapravo novi pojam u naučnoj literaturi, a zbog nedostatka dovoljnog broja kvalitetnih istraživanja, teško je donositi zaključke. Uprkos tome, ne možemo negirati postojanje ovakvih ponašanja kod određenog broja roditelja u postupcima razvoda braka, najčešće kod onih koji su obeleženi visokom razinom konflikta, odnosno kod onih koji u svoj sukob uključuju i koriste decu kao sredstvo za pobedu nad partnerom, a to su u 96% slučajeva žene . Warshak (2008.) u svojoj knjizi navodi: »Možemo razumeti i saosećati s partnerom koji se oseća povređenim i želi osvetu, ili s partnerom koji je preplavljen teskobom na pomisao o gubitku dece, ili s onim koji će najradije zaboraviti da je brak ikad postojao. Ali, korištenje decom za osvetu, za suočavanje s teskobom, za brisanje prošlosti je neprihvatljivo. Roditelji se moraju držati nekih viših normi. Moraju imati hrabrosti suočiti se s onim što rade svojoj deci. Moraju poštov...