РЕЦЕПТИ ЗА БРЗО УНИШТАВАЊЕ МУШКАРЦА, ПО ПРИНЦИПУ: СЛОМИ МУ КИЧМУ, ИЗЛОМИ ГА ДО КРАЈA

 

КАКО ФУНКЦИОНИШУ СИГУРНЕ СОС ЖЕНСКЕ КУЋЕ И КАКО ИНСТРУИШУ НЕСРЕЋНИЦЕ?

ШТА РАДЕ МАЛОУМИНИЦИ У ЦЕНТРИМА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД?

Двоје се сретну, упознају се, свиде се једно другом, одлуче се за заједницу брачну или ванбрачну.

Одлуче се за дете…

У неком моменту дође до разних несугласица, а како агенда на сваком кораку пропагира “заштиту жена од насиља” жене знајући да имају заштиту од система, најпре се обрате најближем центру за социјални рад… јер им је то најјефтиније тачније бесплатно финансијски гледано али животно их на крају тај спорт много кошта.

Обраћајући се центру оне добију “добронамеран савет” да се обрате и најближој женској сигурној кући, а тамо када оду готово заувек остану заробљене у чељустима тако индоктриниране њиховим устаљеним причама које уливају у мозгове оних жена којима исти постане врло брзо испран.

Има жена које су у неком моменту схватиле њихову поенту, има их али су ретке.

Да се разумемо, не подржавам ниједан облик насиља али велик број жена које се обрате СОС кућама, неретко никада фактички нису ни биле жртве насиља, не рачунајући ружне речи које бивши партнери једно другом изговарају.

Методи су увек слични или исти.

Несрећне жене, које су из беса и незнања због неке расправе или несугласице са човеком са којим имају дете, посруле за центром за социјални рад па након тога и сигурној женској кући, тамо увек буду лепо прихваћене али само под условом да буду послушне и да слушају инструкције у намери ових “сигурних кућа” да кичму мушкарца сломе до краја.

О свакој приспелој жени, прави се профил личности, бележе се детаљи свих околности. Неретко се управо тада и типују њихова малолетна деца, а циљ је један, завадити до краја већ завађене партнере, посвађати их, мушкарца под притиском покушати направити у насилника онда му одузети родитељско право а након тога наћи добре разлоге да се и мајци одузме родитељско право и тако фино ситну децу припремити за најпре хранитељство а након тога по могућству и инострано старатељство.

То је пут класичне продаје ситне деце, “легализована отмица”, само да би се то урадило потребан је велик труд и рад. Све институције си у то укључене. Судови који не реагују, тужилаштво које хитро процесуира очеве а предмете у којима мајка врши насиље држи по фијокама,… Центар који пише лажне налазе да мајка трпи насиље… да је отац агресиван… једва чекајући да заиста отац постане агресиван… јер онда имају основа да му одузму родитељско право а када њему то одузму, са мајком ( сада већ без заштите мушкарца) све остало је лакше, јер на крају и њу лише родитељског права.

Методи инструисања жена су исти или слични.

Уколико је рецимо мушкарац имао намеру да ослободи своју жену одласка на посао и уколико јој је обезбедио живот да не мора да ради и да иде на посао, сигурне женске куће инструисаће жену да прича на Суду како јој је он сречавао да нађе посао и како јој је онемогућавао да ради, а то ће се кроз поступак фабриковати у економско и финансијско насиље.

Уколико је рецимо мушкарац обезбедио и купио телефон, плаћа телефонске рачуне или рецимо само једно од та два обезбеди то ће се изокренути у то да јој онемогућава комуникацију и контакте што ће се кроз поступак исфабриковати у психичко насиље над њом.

Уколико јој купује храну или јој остави новац да сама купи и то има потенцијал да у неком моменту ексалира у фабриковану лаж како јој није дао да једе или јој није дао шта је она хтела да једе или ју је спречавао да једе шта жели иако јој је све дао, али можда је управо то “СВЕ” и највећи проблем.

Уколико мишкарац има искрену потребу да помогне и превезе своју партнерку/жену од тачке А до тачке Б и то исто има потенцијал да се изопачи и изокрене у рецимо фабриковање насиља учињеног у смислу ограничења и контроле кретања жене, а уколико он осети да му она то насиље потенцијало може паковати и уколико покуша да избегне да јој понуди помоћ око превоза, постоји могућност хистерисања јер ето сада јој не нуди помоћ и мора ће да иде сама, а то исто може да прерасте у фабриковање насиља.

Уколико жена физички насрне на мушкарца па почне да га гребе итд. и уколико је мушкарац спречи у томе и то ће се окарактерисати као насиље, да не причамо шта би се десило да јој врати истом мером.

Уколико жена извређа мушкарца па јој он узврати, то ће се исто тумачити као вид насиља.

Уколико после ружних речи и разних неоснованих пријава мушкарац реши да прекине контакт са женом не желећи са њом да спава то ће се исто тумачити као емоционално злостављање јер је игнорише и не гледа, а не гледа је да му ме би поново паловала насиље.

Као што видимо сваки гест мушкарца, се може тумачити као насиље ако несретну жену центри и (не)сигурне куће хушкају на то.

На жалост ретко која жена схвати да је жртва манипулације и да ни центри а ни те (не)сигурне женске куће не раде ни у њеном и у дететовом најбољем интересу.

Све женске куће имају једам циљ а то је да се мушка фигура уништи и да се “изломи кичма” како емотивно тако и финансијски сваком мушкарцу који је и савестан и отац и муж. А све жене праве жртве насиља никада од тих женских кућа нису добиле ни праву ни правну заштиту као ни од центра па ни од државе.

Жене, праве жртве насиља никада не добију адекватну заштиту од институција, баш као што ниједна истинска жртва не може да рачуна на заштиту коју би јој систем пружио јер ни инстируције а ни систем не пружају заштиту правим жртвама. Јасно нам је зашто постоје институције па и центри па и сигурне куће и ко их све финансира. Њима није циљ да заштите жену него да кроз манипулацију успоставе контролу над њом а када изгуби заштиту мушкарца који ју је волео да остваре и друге циљеве. Овом систему су највећа претња сигурне породице и стабилни партнерски односи.

Злостављаним, понижаваним и уништаваним мушкарцима, истинским жртвама институционалног насиља, преостаје само да се боре свим силама, да заштите своју слободу од фабрикованих пријава и да заштите своје потомство од система који се својим пипцима покушава увући између родитеља а у намери да оставаре своје циљеве.

Мушкарци морају сами себи обезбедити доказе о томе да нису оно у шта ће их систем покушати направити. То неће бити лако али ће бити неопходно.

Пожељно је снимати сваки ризичан моменат да би имали у својој архиви доказ да нису рекли или урадили оно за чега ће их оптуживати и/или да имају сведока.

Потребно је и да свако насиље које мушкарци претрпе пријаве увек и што пре.

адвокат Милина Дорић

заменик председника ПОКРЕТА ЖИВИМ ЗА СРБИЈУ